Južno od arktičkog kruga, unutar ogromnih šuma severne Finske, leži peščano polje prošarano desetinama „neobičnih“ jama.
Radnici su naleteli na lokaciju, poznatu kao Tainiaro, pre šest decenija, i od tada je njeno poreklo ostalo neuhvatljivo.
Ali sada, nakon sprovođenja sveobuhvatne analize lokacije, istraživači su utvrdili da je to verovatno veliko groblje lovaca-sakupljača koje datira oko 6.500 godina unazad, prema studiji objavljenoj 1. decembra u časopisu Antikuiti.
„Ovako veliko groblje na tako visokoj severnoj geografskoj širini ne odgovara nužno predrasudama o praistorijskim sakupljačima hrane u ovom regionu“, rekli su istraživači sa finskog Univerziteta u Ouluu, dodajući da je možda vreme da „ponovo kalibriramo naša očekivanja“.
Tokom iskopavanja sprovedenih 2018. godine i analize arhivskog terenskog rada, istraživači su identifikovali oko 115 do 200 jama. Većina je bila pravougaonog oblika sa dimenzijama oko 7 stopa u dužinu i 2,5 stope u dubinu.
Unutra nisu pronađeni ljudski ostaci, ali su pronađene hiljade artefakata, uključujući grnčariju, oker i spaljene životinjske kosti.
Vešto izrađena dleta i „kamenje veličine ruke koje se može oblikovati u manje oštrice“ takođe su bili među pronađenim predmetima, rekao je Aki Hakonen, jedan od autora studije, za McClatchi Nevs.
Upoređujući ove jame sa drugim arheološkim nalazima iz kamenog doba, istraživači su zaključili da su to verovatno grobna mesta koja su koristili lutajući narodi koji su se hranili, lovili i pecali u regionu.
„Tainiaro bi, po našem mišljenju, trebalo da se smatra grobljem“, rekli su istraživači, „iako na Tainiaru nije preživeo nikakav skeletni materijal.
Međutim, njihov zaključak je komplikovao dokaz o spaljenom materijalu pronađenom u nekim od jama, što ukazuje da su to možda bila ognjišta. Međutim, tragovi ugljenisanog materijala bili su nedovoljni da se dokaže pirotehnička upotreba.
Ovaj nalaz, međutim, ukazuje na mogućnost da lokacija nije korišćena isključivo za sahranjivanje mrtvih.
„Zaista, nedavno se tvrdilo da su mezolitska mesta za mrtve takođe bila mesta za žive, a neka mesta koja su se ranije tumačila kao groblja u stvari su bila nastamba sa sahranama iskopanim ispod stanova“, rekli su istraživači.
Imajući tu mogućnost na umu, istraživači su rekli da Tainiaro ne treba smatrati jednonamenskom lokacijom, već je možda služio višestrukim ciljevima.
Kada bi se bar delimično koristilo kao groblje, svrstalo bi se među najveća groblja kamenog doba u severnoj Evropi.
Samo Finska ima više od 200 grobnica iz kamenog doba, od kojih je većina izuzetno mala, rekao je Hakonen.
„Postoji nekoliko lokaliteta sa oko 20 sahranjivanja, ali čak i ovo su anomalije“, rekao je Hakonen. „Ali više od 100 sahranjivanja je zbunjujuće, a više od 200 je zapanjujuće.“
Lokalitet Tainiaro je posebno zadivljujući jer se nalazi u subarktičkom regionu sa obilnim zimskim snežnim padavinama i temperaturama koje padaju ispod 20 stepeni Farenhajta.
„Ovo nije mesto gde biste očekivali da se sakupljači hrane iz kamenog doba okupljaju u velikim grupama“, rekao je Hakonen. „Ali možda jesu.“
