U blizini Nacionalnog parka Tortuguero, ribar Juan Pablo je 10. avgusta 2024. godine uhvatio ovu ajkulu na dubini od 37 metara. Njena neobična boja ga je iznenadila, pa je napravio nekoliko fotografija pre nego što ju je pustio nazad u more. Fotografije su kasnije objavljene na društvenim mrežama od strane ekoturističke kompanije Parismina Domus Day.
Naučnici, predvođeni Marioxisom Macías‑Cuyareom sa Saveznog univerziteta Rio Grande u Brazilu, kontaktirali su ribare i analizirali informacije o ajkuli. U svom izveštaju, objavljenom u avgustu 2025. godine, naveli su da je ajkula imala intenzivnu, uniformnu žutu do narandžastu boju i bele oči bez vidljive irisa.
Iako je ovakva kombinacija veoma retka, zabeležena je u prirodi, pretežno kod ptica, ali i u okeanima. U 1978. godini, speckled hind uhvaćen u Severnoj Karolini takođe je dijagnostikovan sa albinizmom i ksanthismom, a 2018. godine objavljen je izveštaj o ajkuli sa sličnim obeležjima iz Irskog mora.
Merenja ribara pokazala su da je ajkula dugačka 200 centimetara, što ukazuje na punu zrelost. Ovaj proces obično traje najmanje deceniju za ovu vrstu.
Naučnici ističu da abnormalna boja može biti genetska mutacija, a s obzirom na to koliko je okean nepristupačan za ljudsko istraživanje, ova pojava može biti mnogo češća nego što se misli. Takođe, postoje i drugi slučajevi neobične pigmentacije kod medicinskih ajkula, uključujući albinizam i hipomelanosis.
Istraživači postavljaju pitanja o tome da li je ovo izolovan slučaj ili predstavlja novi genetski trend u regionalnoj populaciji. Njihova analiza objavljena je u časopisu Marine Biodiversity, naglašavajući potrebu za daljim istraživanjem uticaja lokalnih uslova na izražavanje genetskih osobina.
