Nema „dokaza“ da je rast korišćenja Fejsbuka doveo do „široko rasprostranjene psihološke štete“, zaključila je u sredu najveća nezavisna naučna studija o ovoj temi, što je u suprotnosti sa prethodnim analizama i široko rasprostranjenim percepcijama.
Istraga Internet instituta Univerziteta u Oksfordu, koja je analizirala podatke od skoro milion ljudi iz 72 zemlje tokom 12 godina, umesto toga je pronašla „pozitivne korelacije“ između usvajanja platforme društvenih medija i takozvanih indikatora blagostanja.
Istraživači su kombinovali podatke o blagostanju koje je prikupio Gallup sa sopstvenom globalnom statistikom članstva Fejsbuka da bi procenili kako je angažovanje na sajtu povezano sa tri indikatora: zadovoljstvo životom i negativna i pozitivna psihološka iskustva.
Facebook je dostavio podatke koje su njegovi istraživači proverili da li su tačni, ali nije naručio, finansirao ili uticao na dizajn studije, niti je unapred znao nalaze, prema timu Oksforda.
Njihov rad je takođe prošao recenziju od strane časopisa Roial Societi Open Science.
Andrev Pzibilski, profesor ljudskog ponašanja i tehnologije na Univerzitetu Oksford, rekao je da su „pažljivo ispitali najbolje dostupne podatke – i otkrili da ne podržavaju ideju da je članstvo na Fejsbuku povezano sa štetom“.
„Sasvim suprotno“, dodao je. „U stvari, naša analiza pokazuje da je Facebook možda povezan sa pozitivnim blagostanjem.
Ali Pšibilski je takođe primetio da „ovo ne znači da je ovo dokaz da je Fejsbuk dobar za dobrobit korisnika“.
Istraživači na projektu, koji je počeo pre pandemije COVID-a, radili su više od dve godine da obezbede ključne podatke sa Fejsbuka, koji trenutno izveštava o skoro tri milijarde korisnika širom sveta.
Međutim, tim se koncentrisao na međunarodnu penetraciju platforme od 2008. do 2019. kombinujući je sa odgovorima o blagostanju iz istog perioda od 946.798 pojedinaca kao deo Galupovog istraživanja svetske ankete.
Istraživač saradnik i koautor studije Matti Vuorre rekao je da je pristup bio bez presedana kada je u pitanju analiza društvenih medija i da bi rezultati „trebalo da pomognu u vođenju debate oko društvenih medija ka empirijskim istraživačkim osnovama“.
One su u suprotnosti sa prethodnim studijama, uključujući dve odvojene akademske analize prošle godine koje su otkrile da je Fejsbuk imao negativan uticaj na mentalno zdravlje američkih studenata, kao i na sudske sporove u Sjedinjenim Državama.
Godine 2021. bivša Facebook inženjerka Frensis Haugen procurila je na više od 20.000 stranica internih dokumenata koji sugerišu da je firma stavila profit ispred sigurnosti, što je podstaklo ponovni pritisak SAD na regulaciju.
Skoro 200 američkih školskih okruga od tada se pridružilo tužbi protiv velikih tehnoloških kompanija zbog navodnog izazivanja mentalnih povreda, depresije i anksioznosti među učenicima.
Meta, matična kompanija Fejsbuka i Instagrama, demantovala je te tvrdnje, a osnivač Mark Zakerberg je naveo „koordinisani napor da se selektivno koristi dokumente koji su procureli da bi se slikala lažna slika“.
