Korisnici društvenih medija veruju da je smanjenje i eliminisanje unosa mesa neefikasno u rešavanju klimatskih promena i prijavili su slabu spremnost da se angažuju u bilo kojoj od aktivnosti, prema novoj studiji Univerziteta La Trobe.
Ovo je uprkos nedavnim globalnim izveštajima koji otkrivaju snažne veze između poljoprivredne industrije životinja i emisije gasova staklene bašte, kao i ideje da je ono što ljudi stavljaju na tanjir važan deo u suočavanju sa klimatskom krizom.
Studija, objavljena u časopisu Održivost, pitala je više od 700 korisnika Fejsbuk naloga, starosti od 18 do 84 godine, o njihovim uverenjima o klimatskim promenama, uticaju konzumiranja mesa na životnu sredinu i unosu mesa.
Ashlei Rattenburi, koautor i privremeni psiholog sa Univerziteta La Trobe, rekla je da nema sumnje da su klimatske promjene zabrinute za mnoge Australijance danas.
„Iako su prošla istraživanja pokazala da poljoprivreda životinja značajno doprinosi emisiji gasova staklene bašte, naši učesnici veruju da je smanjenje i eliminisanje unosa mesa jedna od najmanje efikasnih akcija protiv klimatskih promena“, rekla je Ešli.
Procenjuje se da se 80 milijardi životinja godišnje uzgaja i ubija radi ishrane širom sveta, a prema Svetskom ekonomskom forumu, Australijanci su među najvećim jedačima mesa na svetu.
Ova studija je istakla povećanu svest o tome da jedenje mesa ima uticaj na životnu sredinu, ali je njegov uticaj ocenjen znatno manje od drugih ponašanja za životnu sredinu, kao što su korišćenje javnog prevoza, recikliranje i obnovljivi izvori energije.
Ešliin koautor dr Metju Rubi, sa La Trobeove škole psihologije, uporedio je ovu studiju sa sličnom koju su 2003. godine sproveli Lea i Vorsli, a koja je pitala stotine Australijanaca o njihovim uverenjima o preprekama i prednostima vegetarijanskog jela.
„Iznenadilo nas je što je dve trećine učesnika reklo da su ograničene opcije kada se jede napolju prepreka vegetarijanskoj ishrani“, rekla je dr Rubi.
„U vreme prikupljanja podataka ove sadašnje studije, postojao je veći izbor vegetarijanske hrane nego u bilo kom trenutku u istoriji.“
„Uporedite ovo sa pre 20 godina, kada se samo jedna trećina učesnika Lee i Vorslija složila da su ograničene mogućnosti kada se jede napolju predstavljale barijeru.“
Stručnjaci kažu da je od ključnog značaja da buduće inicijative i kampanje koje se bave klimatskim promenama budu bolje informisane o verovanjima ljudi i njihovoj spremnosti da se angažuju u ponašanju u vezi sa ishranom za životnu sredinu.
„Nadamo se da će rezultati ove studije pomoći da se rasvetli razlika između istraživanja i javnog znanja i kasnije, kako premostiti ovaj jaz“, rekla je Ešli.
