Emocije su afektivne reakcije koje doživljavamo na stimulanse. Oni mogu biti pozitivni, kao što su osećaj opuštenosti ili uživanje u onome što radite (na primer, u kupovini ili u šetnji); i negativne, kao što su ljutnja, tuga ili zabrinutost.
Ali da li smo srećni, iznervirani ili depresivni na isti način u različitim zemljama i kulturama? Čini se da je odgovor odlučno ne: različiti nivoi pozitivnih i negativnih emocija razlikuju se u zavisnosti od toga odakle dolazimo.
U studiji koja je uključivala više od 50.000 odraslih u Španiji, Meksiku, Indiji, Kini, Rusiji, Gani, Južnoj Africi, Finskoj i Poljskoj, metodom dnevne rekonstrukcije je procenjeno u kojoj meri se ljudi osećaju zabrinuto, iritirano ili ljuto, žurno, depresivno, napeto. ili pod stresom; ili mirni, opušteni i uživajući.
Rezultati su otkrili da ljudi u Finskoj, Kini, Gani i Južnoj Africi izražavaju manje negativnih emocija. Što se tiče pozitivnih emocija, one su homogenije među zemljama, pri čemu učesnici iz afričkih nacija imaju veće vrednosti.
Kultura može uticati na način na koji ljudi pokazuju svoje emocije. Na primer, kineske emocije i njihovo izražavanje razlikuju se od drugih kultura po niskoj učestalosti, intenzitetu i trajanju. U stvari, postoji duga istorija razmatranja emocija kao patogenih, shvaćenih kao faktora koji remete normalno funkcionisanje tela. Ova tradicija posledično obeshrabruje njihovo izražavanje.
Finci imaju tendenciju da budu emocionalno rezervisani i retko dobijaju visoke ocene u izražavanju radosti ili besa. U stvari, finski koncept sisu znači demonstrirati snagu, stoicizam i otpornost. Društvene norme u nekim afričkim zemljama analizirane u drugoj studiji (Gana, Nigerija, Južna Afrika, Tanzanija i Zimbabve) ukazuju na negativne emocije kao nepoželjne.
Uzimanje društvenih faktora u obzir je važno, jer bi promovisanje i poboljšanje emocionalnog blagostanja ljudi trebalo da bude ključni aspekt javnih društvenih programa.
I da li su ovi faktori povezani sa emocijama na isti način u različitim zemljama? Uprkos razlikama u obimu iskazivanja emocija i kulturnom, socijalnom i ekonomskom jazu, slažemo se u mnogim društvenim aspektima. Među njima se izdvaja neželjena usamljenost, odnosno nesklad između odnosa koje osoba ima i onih koje bi želela da ima. Ovo je jedan od najvećih neprijatelja emocionalnog blagostanja gde god da živimo.
Emocija na koju najviše utiče usamljenost je depresija, posebno u evropskim zemljama. Viši nivoi usamljenosti odgovaraju višim nivoima depresije i nižim nivoima pozitivnih emocija. Govorimo o osećanjima i emocijama depresije: osećanje depresije nije isto što i patiti od depresije.
Iznenađujuće, samo u jednoj zemlji, Meksiku, usamljenost nije bila povezana ni sa jednom emocijom. Prethodni dokazi potvrđuju da su negativne posledice usamljenosti u meksičkoj populaciji ublažene društvenim interakcijama i porodičnom podrškom. Zaista, manje od 1% učesnika je živelo sami, što je mogući pokazatelj važnosti porodičnih veza. Ovo ukazuje da se efekti usamljenosti razlikuju u kulturi.
Društveno učešće je povezano sa višim pozitivnim emocijama i poverenjem u društvo sa nižim negativnim emocijama. Poverenje stvara osećaj sigurnosti, unosi smirenost u svakodnevni život i podstiče saradnju, povećavajući percepciju društvene podrške. Sam život dovodi do većeg osećanja depresije, bez povezivanja sa drugim emocijama.
Možda je subjektivno iskustvo usamljenosti ono koje ima najveći uticaj na svakodnevne emocije ljudi, a ne objektivna mera kao što je život sam, što može ili ne mora biti poželjno.
Ljudska bića su prirodno sklona društvenim odnosima i društvenoj razmeni. Društveni aspekti su relevantni za emocije u svim zemljama, ali oblik i snaga njihovih odnosa zavise od zemlje i kulture.
Uzimajući u obzir različita kulturna okruženja, treba primeniti politike za promovisanje emocionalnog blagostanja. Na primer, društveno učešće bi se moglo intenzivirati, uključivanjem ljudi u njihovu zajednicu kroz volontiranje i omogućavanjem pristupa slobodnim aktivnostima. Druga interesantna strategija bi bila da se obezbede društveni odnosi u svim zemljama kako bi se izbegla usamljenost i izolacija, kao i da se poveća bezbednost susedstva kako bi se podstaklo društveno poverenje.
Istovremeno, bilo bi neophodno stvoriti međunarodni dijalog o usamljenosti kako bi se podigla svest o problemu, identifikovao ga i smanjio njegov uticaj na emocionalno blagostanje ljudi.
