Antarktičke foke koje su lovljene do skoro izumiranja oporavile su se, ali se sada suočavaju sa opasnim opadanjem zbog nedostatka hrane, pokazuju nova istraživanja.
Proučavanje morskih foka, od kojih skoro sve žive na subantarktičkim ostrvima Južne Džordžije, pokazuje da je moderna populacija dostigla vrhunac 2009. na oko 3,5 miliona – zdrav broj, iako znatno manji nego što se ranije procenjivalo. Ali detaljnije prebrojavanje životinja koje žive na određenom ostrvu Južne Džordžije koje se zove Bird Island takođe pokazuje da je fokama sve teže da pronađu kril – mali rak nalik škampima – sa brojnim padovima u poslednjoj deceniji.
Istraživanje „Devedeset godina promene, od komercijalnog izumiranja do oporavka, proširenja i opadanja antarktičkih foka u Južnoj Džordžiji“, sproveli su naučnici i objavili je u časopisu Biologija globalnih promena.
Jaume Forcada, naučnik BAS-a koji je vodio novu studiju i glavni je autor rada, kaže: „Pronašli smo i dobre i loše vesti o fokama. Populacija se veoma impresivno oporavila tokom dvadesetog veka kada je lov na foke bio zabranjen. Ali promene dvadeset prvog veka u obilju krila u Južnom okeanu sada iznova prete ovim legendarnim životinjama.“
Cenjeni i lovljeni zbog svojih krzna u 1700-im i 1800-im, do ranih 1900-ih bilo je premalo životinja za komercijalni lov. U kombinaciji sa jačom zaštitom očuvanja, obiljem hrane i brzim razmnožavanjem, populacija je procvetala i oporavila se mnogo brže od drugih prethodno lovljenih vrsta u regionu, uključujući grbave kitove.
Do 2000. godine, Južna Džordžija je navodno bila dom između 4,5 miliona i 6,2 miliona foka. Međutim, preispitivanje ovih podataka i korišćenih metoda sugeriše da ovi rastući brojevi stanovništva nisu bili tačni – što predstavlja dodatni izazov za naučnike koji sada pokušavaju da razumeju trenutni pad.
Forcada nastavlja: „Naši novi rezultati pokazuju da je ovo bilo ogromno precenjivanje. To je važno jer se veličina populacije morskih krzna koristi za procenu ukupnog zdravlja vrste i širih antarktičkih ekosistema. I ispostavilo se da ni jedan ni drugi nisu bili tako robusni kao što su ljudi mislili .“
Brojanje pečata je teže nego što se čini. Istraživanja obično procenjuju brojeve na plažama za razmnožavanje foka, ali ove brojke su iskrivljene jer se većina mužjaka krznenih foka u Južnoj Džordžiji obično ne razmnožava dok ne napune 10 godina, a zatim samo dve do tri godine. To znači da oko 80% muške populacije nedostaje u anketama, a način na koji istraživači to objašnjavaju može precijeniti ukupan broj.
Nova procena od 3,5 miliona životinja dolazi iz nekoliko nedeljnih helikopterskih istraživanja Južne Džordžije od 2007. do 2009. i poboljšanih metoda procene populacije.
Populacije foka na ostrvu ptica, dobro proučenoj lokaciji na severozapadu Južne Džordžije, pokazale su se među najbržim skokovima u poslednjem veku. Ali novo istraživanje je identifikovalo zabrinjavajući preokret: brojke su dostigle vrhunac 2009. i od tada su opadale za 7% svake godine. To svodi sadašnju populaciju ostrva na nivo koji nije viđen od 1970-ih, kada se stanovništvo još uvek oporavljalo.
Naučnici su tražili dokaze o pritisku ribolova krila na dinamiku populacije krznenih foka, ali to nije bilo značajno. Međutim, početna analiza klimatskih podataka pokazuje da brzo rastuća temperatura mora u regionu korelira sa padom populacije foka – što ukazuje na gubitak krila kao najverovatniji uzrok.
„Kril može činiti do 80% ili više ishrane krznenih foka u Južnoj Džordžiji, tako da doživljavaju katastrofalan pad u broju proizvedenih mladunaca i preživljavanju pojedinaca kada uslovi životne sredine uklone krila iz njihovih neposrednih područja za ishranu“, kaže Forkada .
Ova osetljivost foka krzna na dostupnost krila, zajedno sa postojanjem dugoročnih podataka o populaciji, je ono što ih čini važnim poznatim indikatorom za ekosisteme oko ostrva ptica. Potrebno je detaljnije istraživanje da bi se utvrdilo zašto je kril oko ostrva ptica sada manje dostupan i koliko bi promena mogla biti raširena u ostatku Južnog okeana.
„Ako se pritisak na morske foke na Ostrvu ptica odnosi i na veću populaciju Južne Džordžije, i tamo bi moglo doći do stalnog opadanja. Dakle, iako ih je tamo bilo tri i po miliona, brzi pad na Ostrvu ptica govori mogli bi da budu u nevolji“, kaže Forkada.