Ljudi koji su u manjoj socioekonomskoj prednosti imaju kraći životni vek, sa nizom mogućih mehanizama u osnovi, kao što su manja sposobnost da troše na zdravstvenu zaštitu ili psihološki efekti ekonomske nejednakosti.
Prethodna istraživanja takođe pokazuju da se mnoga domaćinstva muče da se finansijski pripreme za starost. Međutim, malo istraživača je istražilo da li je napredno donošenje finansijskih odluka samo po sebi povezano sa manjim rizikom od smrti.
Da bi se pozabavili ovom potencijalnom vezom, Gledstonova i Hundtofte su analizirali podatke koji obuhvataju period od 22 godine za 11.478 starijih ljudi koji žive u SAD i učestvuju u studiji o zdravlju i penzionisanju, kao i 10 godina vredne podatke o 11.298 učesnika iz Ujedinjenog Kraljevstva na engleskom jeziku. Longitudinalna studija starenja. Obe studije su tražile od učesnika da popune upitnike koji su uključivali pitanja o zdravlju, očekivanom životnom veku i koliko daleko u budućnost obično planiraju svoje finansije kada donose odluke o potrošnji ili štednji.
Njihovi nalazi su objavljeni u PLoS ONE.
Istraživači su otkrili da su ljudi koji su planirali svoje finansije dalje u budućnosti imali manji rizik od umiranja tokom perioda istraživanja. Ova povezanost je bila istinita čak i nakon statističkog obračunavanja drugih faktora koji bi mogli da utiču na rizik od smrtnosti, kao što su demografija, prihod i očekivani životni vek koji su sami prijavili — što bi moglo da utiče na odluke o finansijskom planiranju.
Pored toga, ljudi koji su planirali dalje u budućnosti imali su bolje zdravstveno stanje, a ova asocijacija je bila najjača za najmanje finansijski povlašćene učesnike. Istraživači primećuju da ovaj nalaz sugeriše da dugoročno planiranje može biti najkorisnije za zdravlje ljudi bez finansijskih rezervi za velike ili iznenadne troškove.
Istraživači takođe primećuju da ovi nalazi ne potvrđuju uzročno-posledičnu vezu i da je potrebno više istraživanja. Bez obzira na to, ova studija bi mogla da pomogne u naporima da se smanje zdravstveni dispariteti među starijim ljudima.
Autori dodaju: „Naša studija sugeriše da nedostatak finansijskog planiranja nije samo loš za vaš novčanik, već i za vaše zdravlje i dugovečnost. Podstičući ljude da više razmišljaju o svojim budućim potrebama i ciljevima, možda ćemo moći da poboljšamo svoje blagostanje i smanjenje zdravstvenih dispariteta“.
