Svake noći, kažu nam astrofizičari, nova zvezda će se pojaviti na noćnom nebu – sjajna otprilike kao zvezda Severnjača – rezultat kosmičke eksplozije u udaljenom sazvežđu pre milenijuma.
Naučnica iz NASA-e Rebeka Haunsel nazvala je to „događajem koji se dešava jednom u životu koji će stvoriti mnogo novih astronoma tamo“.
Međutim, kada ga vidite, nemojte se previše vezati za njega. Takozvana nova zvezda koja se ponavlja, T. Coronae Borealis, koja periodično mutira u vodoničnu bombu veličine Zemlje, izgoreće za manje od nedelju dana. Ali ako ste tu, dobićete još jednu priliku da ga vidite na početku 22. veka.
Astronomi kažu kada će tačno nova, od milja poznata kao T CrB u astronomskoj zajednici, biti vidljiva, a određivanje vremena je malo komplikovanije od predviđanja kada će sunce izaći.
To bi moglo biti negde ovog meseca, možda čak i ove nedelje, ili možda ne do zime. Ali dokazi su nepogrešivi da će se uskoro pojaviti.
Već jeste, pre oko 3.000 godina, otprilike u vreme kralja Davida (onog koji je oborio Golijata u jednoj od velikih nemira u ljudskoj istoriji); Zoroaster; gvozdeno doba; i zlatno doba naroda Villanovana, koji je pregazio severnu Italiju.
Iako to može izgledati davno, u smislu kosmičkog vremena, ovo se kvalifikuje kao udarna vest, rekao je Edvard Sion, astrofizičar na Univerzitetu Villanova, koji nema nikakve veze sa Viljanovanima, ili novom novom. On veruje da bi njegova pojava mogla biti neizbežna.
Astronomi znaju da se eksplozija dogodila jer se dešava otprilike jednom u 80 godina, i gledajući u njihove nazadne kristalne kugle, primetili su da je T CrB pretrpeo značajan gubitak u snazi zvezda koji je prethodio prethodnim kataklizmama.
Nova — ne treba mešati sa samouništavajućom supernovom — poslednji put je primećena u februaru 1946. godine, a pre toga, u maju 1866. Nemački sveštenik, Abot Burchard iz Upsberga, video ju je još 1217. godine, prema astrofizičaru Brejdi Bredli, profesor emeritus na Državnom univerzitetu Luizijane. Sveštenik ga je opisao kao „bledu zvezdu koja je jedno vreme sijala velikom svetlošću“.
Sion je rekao da se pominje nove pojavljuju u srednjovekovnim spisima kineskih i korejskih posmatrača. Naravno, nisu morali da se bore sa svetlosnim zagađenjem, ali takođe nisu imali neviđenu moć posmatranja koju astronomi imaju ovih dana.
Nova zvezda za nas ne predstavlja nikakvu pretnju. Udaljen je 3.000 svetlosnih godina od Zemlje, što objašnjava zaostajanje: Svetlost putuje oko 5,9 triliona milja godišnje. Slobodno pomnožite 3.000 sa 5,9 triliona. Poređenja radi, svetlost naše zvezde, sunca, koja je sijala sa samo 93 miliona milja, stiže ovde za oko šest minuta.
Najbliži sused zvezde je ogromna, gasovita smetnja. Nova je „beli patuljak“, manja polovina binarnog sistema u kome su dve zvezde povezane gravitacijom. Njegov partner je „crveni džin“ koji propušta vodonik jer njegova gravitacija ne može da zadrži sve, i na kraju je namamljen gravitacionim sistemom svog partnera, belog patuljka nove, sa latinskog za „novi“, kao nova zvezda .
„To je skoro kao savršena oluja“, rekao je Sion Viljanova. Beli patuljak je jezgro mrtve zvezde veličine Zemlje koja je nezamislivo vruća, možda premašuje 180.000 stepeni Farenhajta, prema NASA-inoj proceni.
Kada se na belom patuljku akumulira dovoljno vodonika, rezultat je nuklearna eksplozija za koju NASA kaže da je 10 puta jača od godišnje proizvodnje sunca.
Sion je rekao: „Svakih 80 godina, beli patuljak kaže ‘već je dovoljno nakupljene mase!’ Eksplodiraću!“
Rezultat je da T CrB postaje vidljiv zemljanima.
Da biste pronašli novu, pratite rep koji prati „lopaticu“ Velikog medvjeda. To će vas odvesti do Arktura, jedne od najsjajnijih zvezda na nebu. Istočno od Arktura nalazi se sazvežđe Northern Borealis, čiji je T CrB povremeni član. Nova će biti odmah ispod vrha zakrivljene krune zvezda sazvežđa, vidljiva golim okom, rekao je Sion.
Nije jasno kada će T CrB prestati da bude nova nova, ali je moguće da će njegova karijera doći do spektakularnog kraja, rekao je Sion.
Jednog dana će možda doživeti krajnju detonaciju kao „supernova tipa 1a“, koja bi bila oko 100.000 puta svetlija od našeg sunca.
Čak i 3.000 svetlosnih godina daleko, rekao je, to bi bilo nešto za videti.
