U članku u časopisu BioScience, međunarodni tim istraživača na čelu sa dr Kleo Bertelsmejer sa Univerziteta u Lozani, Švajcarska, tvrdi da je globalno širenje neautohtonih biljaka ključni faktor koji pokreće sve veći broj invazija insekata širom sveta. Istraživanje dovodi u pitanje tradicionalne pretpostavke o glavnim uzrocima invazija tujnih insekata.
Autori primećuju da kada se alohtone biljke postave u novim regionima, one stvaraju ekološke niše koje dozvoljavaju uspostavljanje vrsta insekata iz izvornih područja biljaka, što može proizvesti dalje kaskadne efekte. „Invazije biljaka olakšavaju invazije insekata direktno obezbeđujući ekološke niše za pristigle insekte biljojede, i indirektno favorizujući uspostavljanje predatora insekata i parazitoida,” što rezultira kaskadom efekata opisanih kao „invazivni pad”.
Bertelsmeier i kolege sintetizuju više linija dokaza za analizu invazija insekata, otkrivajući da su globalni tokovi invazivnih biljaka čvršće povezani sa invazijama insekata nego drugi faktori, kao što su globalna trgovina ili pritisak na širenje. „Makroekološke analize podržavaju hipotezu da je bogatstvo neautohtonih biljaka glavna determinanta bogatstva alohtonih insekata“, kažu oni.
Ovi nalazi imaju važne implikacije za biobezbednost i upravljanje invazivnim vrstama, oblastima u kojima će budući uspeh zavisiti od odgovarajućeg rešavanja složene dinamike koja pokreće biološke invazije u našem sve međusobno povezanijem svetu.
Dok se trenutna praksa u velikoj meri fokusira na sprečavanje dolaska novih insekata, autori tvrde da bi trebalo posvetiti više pažnje ograničavanju širenja neautohtonih biljaka, kažu autori. Dodajući, „Kontrola širenja neželjenih alohtonih biljnih vrsta ne bi samo bila korisna jer ublažava uticaje samih biljnih vrsta, već bi smanjila i prelivanje povezanih alohtonih insekata na autohtone biljne vrste.
