Prva sintetička supstanca ikada napravljena na planeti Zemlji možda nije bila proizvod naše vrste, već ju je izmislio bliski rođak pre oko 200.000 godina.
Istraživači sa Univerziteta u Tibingenu i Državnog muzeja praistorije u Nemačkoj i Univerziteta u Strazburu u Francuskoj nedavno su sproveli kompleksnu hemijsku analizu neandertalskih artefakata napravljenih korišćenjem brezovog katrana, zaključivši kako je izvađen nije slučajno.
Brezov katran je lepljiva crna gljiva koja se koristi od davnina zbog svojih različitih adhezivnih, vodoodbojnih, pa čak i antimikrobnih svojstava. Neki od prvih ranih ljudi koji su živeli u Evropi koristili su ga za spajanje delova svojih alata.
Materijal se može izvući iz brezove kore korišćenjem toplote, ali naučnici se ne slažu oko toga da li su neandertalci namerno proizvodili katran ili je to jednostavno bila posledica uživanja u toploj vatri.
Neki smatraju da je crni katran srećan slučaj koji su neandertalci jednostavno sastrugali sa okolnih stena nakon što su spalili brezovu koru. Drugi misle da je lepljivi, vodootporni materijal pažljivo napravljen u podzemnoj peći mnogo pre nego što je naša vrsta naučila trik.
Ovo može izgledati kao pedantna prepirka, ali se obično pretpostavlja da je namerno destilovanje korisnih supstanci iz sirovina još jedna aktivnost koja razlikuje ljudsku inteligenciju od drugih vrsta.
Na osnovu analize dva komada brezovog katrana pronađenih na jednom arheološkom lokalitetu u Nemačkoj, ova najnovija studija tvrdi da „breza katran može dokumentovati naprednu tehnologiju, planiranje unapred i kulturni kapacitet neandertalaca“.
Analiza hemije artefakata sugeriše da su tokom formiranja bili lišeni kiseonika. Ovaj profil sa niskim sadržajem kiseonika bi se, teoretski, mogao postići na nekoliko načina, pa su istraživači testirali različite metode.
Dve metode su spaljivale brezovu koru iznad zemlje, dok su tri uključivale neku vrstu podzemne peći.
Zapaljena kora breze iznad zemlje omogućila je da se katran kondenzuje na vrhovima kamenja na otvorenom ili na kupoli od štapova. Podzemne metode su u suštini značile zakopavanje valjane brezove kore ispod vatre.
Na kraju krajeva, samo brezov katran napravljen ispod zemlje imao je isti hemijski potpis kao drevni artefakti pronađeni u Nemačkoj.
Nalazi sugerišu da neandertalski katran nije slučajan „rezultat nenamernih procesa u požarima na otvorenom“, već složena podzemna tehnika koja je morala biti pažljivo isplanirana, jer se nije mogla pratiti kada je zakopana.
Ovako složena postavka bi zahtevala da se precizno sledi poseban recept. Istraživači kažu da je ova praksa verovatno izmišljena putem pokušaja i grešaka, uz postepena poboljšanja koja su se vremenom dodavala.
Ako su neandertalci zaista pravili katran čak 200.000 godina, to je bolje od bilo kakvih dokaza da je Homo sapiens pravio katran za 100.000 godina.
„Tako“, pišu istraživači, „ono što ovde prvi put pokazujemo jeste da su neandertalci izmislili i usavršili transformativnu tehniku, najverovatnije nezavisno od uticaja Homo sapiensa“.
Prethodna otkrića su pokazala da su neandertalci imali složenu ishranu koja je uključivala više koraka pripreme hrane. Međutim, njihova upotreba vatre možda nije bila ograničena na grejanje ili kuvanje.
Inteligenciju naših ranijih rođaka više ne treba potcenjivati.
