Chickulub, asteroid koji je zbrisao većinu dinosaurusa, možda je imao malog brata ili sestru.
Na obali zapadne Afrike, stotinama metara ispod morskog dna, naučnici su identifikovali ono što se čini da su ostaci udarnog kratera širokog 8,5 kilometara, koji su nazvali Nadir. Tim procenjuje da se krater formirao otprilike u isto vreme kada je drugi asteroid — Čiksulub, ubica dinosaurusa — udario u savremeni Meksiko (SN: 1/25/17). Ako se potvrdi, to bi moglo značiti da su dinosaurusi koji nisu ptice dočekali svoju propast udarom asteroida od jednog do dva, izvještavaju istraživači u časopisu Science Advances od 17. avgusta.
„Ideja da je [Chickulub] imao pomoć — zbog nedostatka bolje fraze — zaista bi dodala uvredu ozbiljnoj povredi“, kaže koautor studije Veronika Brej, planetarni naučnik sa Univerziteta Arizona u Tusonu.
Skoro 200 udarnih kratera je otkriveno na Zemlji, od kojih je velika većina na kopnu. To je zato što udarni krateri na moru postepeno postaju zatrpani sedimentom, kaže Brej, što čini strukturu Nadir vrednim naučnim otkrićem, bez obzira na datum njenog rođenja.
Geolog Uisdean Nicholson sa Univerziteta Heriot-Vatt u Edinburgu naišao je na strukturu dok je analizirao podatke prikupljene seizmičkim talasima koji su se prenosili pod zemljom kako bi otkrio fizičke strukture na moru Gvineje. Vrebajući ispod morskog dna — i ispod skoro 1 kilometra vode — primetio je strukturu u obliku zdele sa polomljenim, terasastim podom i naglašenim centralnim vrhom — karakteristike koje se očekuju od velikog udara.
Na osnovu dimenzija strukture, Brej, Nikolson i njihove kolege izračunavaju da bi, da je asteroid odgovoran za teren, verovatno bio širok preko 400 metara. Štaviše, istraživači procenjuju da bi udar potresao tlo poput zemljotresa jačine 7 stepeni Rihterove skale i uzburkao cunamije visoke stotine metara.
Uprkos tim padavinama, udar Nadir bi bio daleko manje razoran od onog sa asteroida Čiksulub širokog oko 10 kilometara, kaže Majkl Rampino, geolog sa Univerziteta u Njujorku koji nije bio uključen u studiju. „To svakako ne bi imalo globalne efekte“, kaže on.
Koristeći geološke slojeve u blizini Nadira, od kojih su neki sa godinama dobijenim prošlim studijama, tim je procenio da se struktura formirala oko kraja perioda krede – pre 66 miliona godina. Asteroid Nadir je možda čak formirao par sa asteroidom Chickulub, koji su ih raskinule gravitacione sile tokom prethodnog preleta Zemlje, spekulišu istraživači.
Ali zaključci studije izazivaju oprez kod nekih stručnjaka. „Izgleda kao krater od udara, ali može biti i nešto drugo“, kaže geolog Philippe Claeis sa Vrije Universiteit Brussel u Belgiji, koji nije bio uključen u istraživanje. Potvrda da je struktura krater od udara zahtevaće bušenje za čvrste dokaze, kao što je šokirani kvarc, kaže on. Alternativna objašnjenja za identitet strukture uključuju urušenu vulkansku kalderu ili stisnuto telo soli koje se zove slani dijapir.
Starost strukture Nadira je još jedna neizvesnost. Seizmički podaci pokazuju da se čini da je nastao negde pri kraju perioda krede ili možda malo kasnije, kaže Claeis. „Ali to je otprilike najbolje što mogu da kažu.“ Bušenje u krateru za minerale koji sadrže radioaktivne elemente moglo bi da obezbedi precizniji datum formiranja, kaže Rampino.
Nije prvi put da naučnici istražuju da li je Čiksulub imao saučesnika. Neke studije sugerišu da je krater Boltiš u Ukrajini možda nastao u isto vreme kada i Čiksulub, mada su istraživači od tada utvrdili da se Boltiš formirao 650.000 godina kasnije.
Brej i njene kolege trenutno pregovaraju o finansiranju prikupljanja uzoraka iz kratera, sa aspiracijama da se izbuše 2024. To će, nadamo se, rešiti deo debate oko Nadirovog porekla, kaže Brej, iako će se verovatno pojaviti i nova pitanja. „Ako dokažemo da je ovo sestra ubice dinosaurusa, koliko još braće i sestara ima?“
