Međunarodni tim naučnika na čelu sa dr Štefenom Kuterolfom iz GEOMAR Helmholc Centra za istraživanje okeana Kil pronašao je po prvi put dokaze o istorijskoj podmorničkoj erupciji vulkana Kameni na Santoriniju. U svom radu, objavljenom danas u časopisu Nature Geoscience, oni opisuju novootkrivene naslage plovca i pepela koji podržavaju istorijske zapise o podvodnoj erupciji 726. godine.
Grupa grčkih ostrva Santorini, poznata po svojim živopisnim belim kućama sa plavim krovovima, nije samo popularna turistička destinacija već i jedan od najistraženijih vulkanskih arhipelaga na svetu. Ostrva, raspoređena u kružnom obliku, čine obod kaldere preplavljene morem – depresije u obliku basena koja je ostala od prošlih erupcija.
U njegovom središtu je trenutno aktivni vulkan Kameni, čiji vrhovi čine ostrva Palea Kameni (Staro spaljeno ostrvo) i Nea Kameni (Novo spaljeno ostrvo). Arhipelag je formiran nakon razorne minojske erupcije iz kasnog bronzanog doba pre nekih 3.600 godina, kada je prethodni vulkan eruptirao ogromne količine pepela i plovućca i na kraju se srušio, stvarajući kultne zidove kaldere Santorinija.
Međutim, ovo nije bio prvi kolaps kaldere u istoriji Santorinija. „Sada znamo za najmanje pet takvih događaja u poslednjih pola miliona godina“, kaže glavni autor dr Jonas Preine, koji je završio doktorske studije o vulkanskom polju Kristijana-Santorini-Kolumbo na Univerzitetu u Hamburgu.
„Kao i drugi veliki vulkanski sistemi, Santorini prolazi kroz cikluse kaldere. Nakon veoma velike erupcije koja formira kalderu, smatra se da novi ciklus počinje malim, ali čestim erupcijama kako se vulkanski sistem puni. Zatim nastavlja da sazreva, a erupcije postaju sve veće ali ređe pre nego što sistem bude spreman da proizvede još jednu erupciju koja formira kalderu.“
Ovo se obično dešava tokom perioda od desetina hiljada godina. Santorini je trenutno u fazi akumulacije magme, ali je još uvek daleko od novog kolapsa kaldere. U ovoj fazi se ne očekuju veće eksplozivne erupcije.
Međutim, novi seizmički eksperimenti i eksperimenti bušenja i naknadne geohemijske analize u GEOMAR-u dovode u pitanje ovu hipotezu: erupcija u rano leto 726. godine je otkrivena i rekonstruisana na različitim tačkama u jezgri bušotine iznutra i izvan kaldere.
Istorijski spisi pričaju o tome kako je more ključalo „kao zagrejano u užarenoj peći“. Veliki blokovi plovućca su izbačeni u tolikoj količini da su prekrili morsku površinu na ogromnom prostoru i vetar ih je odneo do obala Male Azije i Makedonije.
Pretpostavlja se da je iznenadna pojava plutajućih stena u Egejskom moru možda podstakla carigradskog cara Lava III, plašeći se božanskog nezadovoljstva, da uvede ikonoborstvo, zabranu ispoljavanja verskih simbola, što je izazvalo tešku društveno-ekonomsku nestabilnost u Vizantijsko carstvo. Osim ovih istorijskih izveštaja, do sada su nedostajali konkretni dokazi za ovu erupciju.
Da li su izveštaji bili preterani? Ili su istorijski pisci pomešali Santorini sa drugim vulkanom?
Međunarodna IODP ekspedicija 398 „Vulkansko polje Hellenic Arc“ krenula je na brod za bušenje JOIDES Resolution da otkrije ostatke ove istorijske erupcije. Prethodno prikupljeni podaci o seizmičkoj refleksiji visoke rezolucije ukazivali su na debele slojeve sedimenta nejasnog porekla.
Kroz bušenje do dubine do 300 metara, tim je uspeo da prikupi dokaze o masivnoj podvodnoj erupciji 726. godine n.
„Ova erupcija mora da se dogodila uglavnom pod vodom unutar poplavljene kaldere, pošto na kopnu nisu pronađeni skoro nikakvi naslage iz erupcije“, kaže dr Jens Karstens, morski geofizičar u GEOMAR Helmholtz centru za istraživanje okeana Kil i drugi autor studije . „Ovo je u skladu sa istorijskim izveštajima očevidaca.
Jonas Preine naglašava da je erupcija iz 726. godine CE bila 30 puta manja od čuvene minojske erupcije i kaže: „Nema naznaka da će se slična erupcija dogoditi u bliskoj budućnosti“.
Ipak, novi uvidi u vulkansko ponašanje Santorinija imaju značajne implikacije za procenu opasnosti, jer istraživanje sugeriše da čak i tokom ranih faza ciklusa kaldere mogu doći do većih eksplozivnih erupcija. Pored toga, rezultati naglašavaju potrebu za većom pažnjom na podmorske erupcije.
Preine kaže: „Ako nismo bili svesni naslaga tako velike erupcije iz vulkana koji su dobro proučavani kao što je Santorini, moramo pretpostaviti da naši globalni zapisi o erupcijama imaju značajnu slepu tačku za podmorske eksplozivne erupcije.“
Prepoznavanje potencijala opasnih eksplozivnih erupcija u ranim fazama formiranja kaldere može biti ključno u razvoju sveobuhvatnijih strategija za ublažavanje rizika.
