Naučnici sa Univerziteta Tokio Metropoliten i drugih instituta proučavali su nove satelitske podatke koji pokazuju prečnik kapljica kiše i distribuciju teškog leda u atmosferi širom sveta. Fokusirali su se na azijski monsunski region, pronalazeći veće kapljice i obilnije padavine leda na kopnu pre stvarne sezone monsuna. Njihovi nalazi bacaju novo svetlo na karakteristike predmonsunske sezone, kao što su intenzivnije padavine i munje, što potencijalno daje bolje prognoze vremena.
Dok nepovoljne padavine potresaju svet, naučnici pokušavaju da razumeju mehanizam koji stoji iza padavina na osnovu finijih detalja od jednostavnog „koliko“ kiše. Nedavno su informacije postale dostupne preko Globalne opservatorije za merenje padavina, satelita u kome se, između ostalog, nalazi dvofrekventni radar za padavine (DPR), radarska platforma koja daje informacije o „mikrofizičkim“ svojstvima kiše oko svet.
Zapanjujuće, ovo uključuje srednju veličinu kapljica kiše i da li je u pitanju grad ili graupel (meki grad), kako na kopnu tako i na moru. U istraživačkoj sceni u kojoj dominira fokus na količine kiše, ostaje da se vidi šta nam takva svojstva mogu reći o padavinama širom sveta.
Tim koji uključuje Dr. Moeka Jamaji i Hiroši Takahaši (Tokio Metropolitan univerzitet) proučavali su sezonu azijskih monsuna koristeći nove dostupne podatke iz DNR. U prethodnom radu su otkrili da je predmonsunska sezona na kopnu u Aziji zapravo imala znatno veće padavine nego u monsunskom regionu, odnosno bilo je manje padavina ukupno, ali kiša koja je padala padala je u jačim izlivima.
Prebacujući svoju pažnju na finija svojstva, oni su sada pokazali da su kapljice kiše iznad kopna tokom predmonsunske sezone bile veće i da je postojala povećana količina obilnih padavina od leda. Ovo se dobro slagalo sa sezonskim promenama „najviših visina“, nadmorske visine na kojoj padavine potiču. Nova studija objavljena je u Journal of the Atmospheric Sciences.
Važno je da je njihova analiza otkrila da korelacija između količine padavina i veličine kapljica nije jednostavna. Pronađeni su periodi sa sličnim ukupnim padavinama, ali različitim prečnikima kapljica, što pokazuje koliko je važno prepoznati različite karakteristike padavina. Oni su takođe bili u mogućnosti da podrže prethodne nalaze o prirodi predmonsunske sezone.
Na primer, bilo je poznato da je pre i posle sezone monsuna nastala znatna šteta od munja i tornada; tim je sada uspeo da poveže ovo sa sličnim dvostrukim trendom u velikim padavinama leda, dajući novi uvid u mehanizam koji stoji iza oba.
Nalazi tima pružaju svežu perspektivu o unutrašnjem delovanju sezone azijskih monsuna, razornog sezonskog događaja sa potencijalom da se razvije pod uticajem klimatskih promena. Nadaju se da bi mehanički tragovi poput ovih mogli pomoći u poboljšanju predviđanja vremena i ublažavanju štete tokom nepovoljnih klimatskih događaja.
