Slepi miševi vampiri imaju istoriju širenja svog dometa kako se klimatske promene menjaju, izveštavaju istraživači u novoj studiji, podržavajući zabrinutost o daljem širenju na sever zbog globalnog zagrevanja izazvanog ljudima.
Nalazi sugerišu da bi zagrevanje klime u južnim regionima SAD moglo uskoro da namami slepe miševe vampire da se usele, a neki potencijalno nose bolesti poput besnila koje bi se mogle proširiti na divlje životinje, stoku ili, u retkim slučajevima, ljude.
Ta zabrinutost je zasnovana na presedanu, napominje biolog i glavni autor Pejdž Van de Vurst sa Politehničkog instituta Virdžinije i Državnog univerziteta.
„Ono što smo otkrili je da se distribucija vampirskih slepih miševa tokom vremena kretala ka severu zbog prošlih klimatskih promena, što je odgovaralo porastu slučajeva besnila u mnogim zemljama Latinske Amerike“, kaže Van de Vurst.
Danas u divljini žive tri vrste slepih miševa vampira, a svi naseljavaju samo Meksiko, Centralnu i Južnu Ameriku i nekoliko karipskih ostrva.
Fosilni dokazi ukazuju na to da su vampirski slepi miševi imali širu rasprostranjenost u praistorijskim vremenima, uključujući postojeće vrste, kao i neke sada izumrle „džinovske“ vampirske slepe miševe.
Nova studija se fokusira na običnog vampirskog slepog miša (Desmodus rotundus), koji se proteže od severnog Meksika preko cele Centralne Amerike i većeg dela Južne Amerike. Uspeva u raznim staništima i nadmorskim visinama, od nivoa mora do 3.600 metara u Andima.
Van de Vurst i njene kolege izveštavaju da će zbog klimatskih promena delovi SAD takođe početi da nude održiv dom za obične slepe miševe vampire do sredine veka.
Njihovo istraživanje sugeriše da su se slepi miševi istorijski širili na nova područja tražeći stabilnija, umerenija staništa, kao odgovor na veće sezonske ekstremne temperature u njihovim postojećim rasponima.
Dok sam dolazak slepih miševa vampira ne bi bio razlog za uzbunu, njihov potencijal da prenesu bolesti – odnosno besnilo – mogao bi biti.
Ovo je uglavnom zabrinutost u vezi sa stokom i drugom stokom, koja već rizikuje da dobije besnilo od slepih miševa vampira u njihovom trenutnom rasponu. Prethodna istraživanja su otkrila da slepi miševi indirektno ubijaju stotine krava godišnje u nekim zemljama tako što ih zaraze smrtonosnim virusom.
Dok slepi miševi vampiri generalno ne traže krv od ljudi, rizik nije nula, kažu stručnjaci, posebno imajući u vidu mogućnost da besnilo promeni tipično ponašanje životinje.
Zabrinutost je više usredsređena na američku stočarsku industriju, pošto je veća verovatnoća da će nadolazeći slepi miševi vampiri ugristi životinje poput krava i konja nego ljude.
Nova studija je deo šireg napora istraživača da identifikuju tačno gde danas žive vampirski slepi miševi i da prate njihovo kretanje unutar tog opsega i dalje.
Koristeći zapise o rasponu slepih miševa od 1901. do 2019. godine, nova studija je pokušala da razjasni kako različiti geografski i ekološki faktori utiču na promenu dometa vampirskih slepih miševa i prelivanje besnila.
Tekući rad ima za cilj da se više fokusira na raznovrsnost slepih miševa u Kolumbiji, koji je među najvećim u svetu, navodno drugi posle Indonezije.
„Kolumbija je mega-raznovrsna zemlja, što je čini savršenom prirodnom laboratorijom“, kaže ekolog bolesti Luis Eskobar, docent na Odseku za očuvanje ribe i divljih životinja na Virginia Tech College of Natural Resources and Environment.
Uz pomoć modeliranja ekološke niše, podaci istraživača su već otkrili kako su prethodne promene klime korespondirale sa promenama raspona među vampirskim slepim miševima.
A zahvaljujući mnoštvu regionalnih podataka o besnilu, istraživači su takođe osvetlili odnos između klimatskih promena i distribucije rezervoara besnila tokom vremena.
Ovi nalazi pomažu u povezivanju klimatskih promena sa promenom raspona kod vampirskih slepih miševa, izvještavaju oni, „u tandemu sa promjenama na kontinentalnom nivou u riziku od prelivanja RABV-a [virusa besnila] sa divljih životinja na domaće životinje.“
Studija takođe nudi retki retrospektivni pogled na promene opsega izazvane klimom u rezervoaru slepih miševa, zajedno sa patogenom koji on prenosi, „koji je do sada bio češće povezan sa modelima zasnovanim na simulaciji klime budućnosti“, pišu istraživači.
Studija je objavljena u Ekografiji.
