Poslednji put kada se ugljen-dioksid u atmosferi dosledno poklapao sa današnjim nivoima izazvanim ljudima bilo je pre 14 miliona godina, prema velikoj novoj studiji od četvrtka koja daje mračnu sliku o tome kuda ide Zemljina klima.
Objavljen u časopisu Science, rad pokriva period od pre 66 miliona godina do sadašnjosti, analizirajući biološke i geohemijske potpise iz duboke prošlosti kako bi se rekonstruisao istorijski rekord CO2 sa većom preciznošću nego ikada ranije.
„Zaista nam je jasno da je ono što radimo veoma, veoma neobično u istoriji Zemlje“, rekao je za AFP vodeći autor Baerbel Hoeniš iz Zemljine opservatorije Lamont-Doherti pri Columbia Climate.
Između ostalog, nova analiza otkriva da je poslednji put vazduh sadržao 420 delova na milion (ppm) ugljen-dioksida pre između 14-16 miliona godina, kada na Grenlandu nije bilo leda i kada su preci ljudi tek prelazili iz šuma. na travnjake.
To je daleko dalje u vremenu od 3-5 miliona godina na koje su prethodne analize ukazivale.
Do kasnih 1700-ih, atmosferski ugljen-dioksid je bio oko 280 ppm, što znači da su ljudi već izazvali povećanje od oko 50 procenata gasa staklene bašte, koji zadržava toplotu u atmosferi i zagreva planetu za 1,2 stepena Celzijusa u poređenju sa pre industrijalizacije.
„Ono što je važno je da je Homo, naša vrsta, evoluirao pre samo 3 miliona godina“, rekao je Hoeniš.
„I tako je naša civilizacija podešena na nivo mora kakav je danas, da ima tople tropske krajeve i hladne polove i umerene regione koji imaju mnogo padavina.
Ako globalne emisije CO2 nastave da rastu, mogli bismo dostići između 600 – 800 ppm do 2100. godine.
Ovi nivoi su poslednji put viđeni tokom eocena, pre 30-40 miliona godina, pre nego što je Antarktik bio prekriven ledom i kada su svetska flora i fauna izgledale potpuno drugačije – na primer, ogromni insekti su još uvek lutali Zemljom.
Nova studija je proizvod sedmogodišnjeg rada konzorcijuma od 80 istraživača iz 16 zemalja i sada se smatra ažuriranim konsenzusom naučne zajednice.
Tim nije prikupljao nove podatke – radije, sintetizovao je, ponovo procenio i potvrdio objavljen rad na osnovu ažurirane nauke i kategorisao ih prema nivou poverenja, a zatim kombinovao najbolje ocenjene u novu vremensku liniju.
Mnogi ljudi su upoznati sa konceptom bušenja ledenih pokrivača ili glečera da bi se izvukla jezgra leda čiji mehurići vazduha otkrivaju sastav atmosfere iz prošlosti – ali oni sežu samo tako daleko, uglavnom stotinama hiljada godina.
Da bi pogledali dalje u prošlost, paleoklimatolozi koriste „proksije“: proučavajući hemijski sastav drevnog lišća, minerala i planktona, oni mogu indirektno da izvuku atmosferski ugljenik u datom trenutku.
Istraživači su potvrdili da se najtopliji period u poslednjih 66 miliona godina dogodio pre 50 miliona godina, kada je CO2 narastao na čak 1.600 ppm, a temperature su bile 12 stepeni viših, pre nego što je nastupio dug pad.
Pre 2,5 miliona godina, ugljen-dioksid je bio 270-280 ppm, što je započelo niz ledenih doba.
To je ostao nivo kada su moderni ljudi stigli pre 400.000 godina i opstao sve dok naša vrsta nije počela da sagoreva fosilna goriva u velikim razmerama.
Tim procenjuje da se predviđa da će udvostručenje CO2 zagrejati planetu za 5-8 stepeni Celzijusa – ali tokom dugog perioda, stotinama hiljada godina – kada povišene temperature imaju talasaste efekte na Zemljine sisteme.
Na primer, otapanje polarnih ledenih kapa bi smanjilo sposobnost planete da reflektuje sunčevo zračenje i postalo bi pojačavajuća povratna sprega.
Ali novi rad ostaje direktno relevantan za kreatore politike, naglasio je Hoeniš.
Podaci o ugljeniku otkrivaju da je pre 56 miliona godina na Zemlji došlo do sličnog brzog oslobađanja ugljen-dioksida, što je izazvalo ogromne promene u ekosistemima i trebalo je oko 150.000 godina da se rasprši.
„Mi smo u ovome veoma dugo, osim ako ne izdvojimo ugljen-dioksid, ne izvadimo ga iz atmosfere i uskoro zaustavimo naše emisije“, rekla je ona.
