Obeležavanje nekih namirnica kao onih koje potencijalno stvaraju „zavisnost“ moglo bi da pomogne ljudima da promene svoju ishranu, rekli su naučnici
Procene pokazuju da bi svaka sedma odrasla osoba i svako osmo dete mogli da se „navuku“ na industrijski visoko prerađena hrana (UPF).
Istraživači su rekli da način na koji neki ljudi konzumiraju hranu bogatu mastima i ugljenim hidratima može da „ispuni kriterijume za dijagnozu poremećaja zavisnosti „.
Ponašanje koje ispunjava taj kriterijum uključuje, između ostalog, intenzivnu žudnju, simptome odvikavanja, manju kontrolu nad unosom i kontinuiranu upotrebu uprkos posledicama kao što su gojaznost, poremećaj prejedanja, lošije fizičko i mentalno zdravlje i niži kvalitet života, prema mišljenju istraživača.
Tim međunarodnih istraživača ukazuje na meta-analizu 281 studije iz 36 različitih zemalja.
Pokazuje da se „zavisnost od ultra-prerađene hrane“ javlja kod 14 odsto odraslih i 12 odsto dece.
Označavanje nekih namirnica sa visokim sadržajem ugljenih hidrata i masti kao onih koje stvaraju „zavisnost“ moglo bi potencijalno da poboljša zdravlje kroz promene u društvenim i kliničkim politikama, kažu naučnici.
„Postoji konvergentna i dosledna podrška validnosti i kliničkoj važnosti zavisnosti od hrane“, rekla je Ešli Gerhart, autorka rada i profesorka psihologije na Univerzitetu Mičigen u SAD.
Ona je dodala da „priznavanjem činjenice da određene vrste prerađene hrane imaju svojstva zavisnosti, mogli bi da pomognemo u poboljšanju globalnog zdravlja“.
To bi takođe podstaklo više istraživanja u tim oblastima, napominju autori.
„S obzirom na to koliko su ove namirnice rasprostranjene, one čine 58 odsto kalorija koje se konzumiraju u SAD, toliko toga ne znamo“, rekla je koautorka Aleksandra DiFeličeantonio, docent na Fralin institutu za biomedicinska istraživanja. u SAD.
Autori rada, objavljenog u „The BMJ“, naveli su primer serviranja lososa i čokoladice – losos ima odnos ugljenih hidrata i masti od otprilike nula prema jedan. Nasuprot tome, čokoladica ima odnos ugljenih hidrata i masti jedan prema jedan, što izgleda da povećava potencijal zavisnosti od hrane.
„Mnoge ultra-prerađene namirnice imaju veći nivo oba. Ta kombinacija ima drugačiji efekat na mozak“, dodao je prof. DiFeličeantonio.
Istraživači iz SAD, Brazila i Španije ističu da „rafinisani ugljeni hidrati ili masti izazivaju slične nivoe ekstracelularnog dopamina u strijatumu mozga kao one koje se vide kod supstanci koje izazivaju zavisnost kao što su nikotin i alkohol“.
„Na osnovu ovih bihejvioralnih i bioloških paralela, hrana koja sadrži visok nivo rafinisanih ugljenih hidrata ili dodatih masti jaki su kandidati za zavisnost“, dodaju oni.
Aditivi u hrani takođe mogu doprineti stvaranju“zavisnosti od UPF-a“, rekli su.
Iako je malo verovatno da aditivi, koji se dodaju hrani radi ukusa i „poboljšanja osećaja u ustima“, sami po sebi ne izazivaju zavisnost, mogli bi „postati moćni pojačivači efekata kalorija u crevima“, napisali su.
Međutim, naučnici naglašavaju da nema svaka hrana potencijal da stvori zavisnost.
„Iako su potrebna dalja pažljiva istraživanja da bi se utvrdio tačan mehanizam pomoću kojeg ova hrana izaziva zavisnost, UPF sa visokim sadržajem rafinisanih ugljenih hidrata i masti jasno se vide u obrascima zavisnosti i dovode do štetnih zdravstvenih ishoda“, zaključuju istraživači.
Takođe dodaju da je „ultra prerađena hrana sa visokim sadržajem rafinisanih ugljenih hidrata i dodatih masti privlačna i kompulzivno se konzumira i da može da stvori zavisnost“.
