Stotine hiljada godina, vunasti mamut je uspevao na Zemlji, mereći svoj veličanstveni korak preko smrznutih krajeva.
Onda se nešto dogodilo. Zemlja se promenila. I za izuzetno kratko vreme, mamuti (Mammuthus primigenius) su nestali, poslednji od njih su izumrli pre 4000 godina, na udaljenom ostrvu Vrangel na hladnom severu Arktika.
Iako se pretpostavlja da su ljudi u velikoj meri doprineli njihovom konačnom padu, nije jasno koji faktori mogu pokrenuti promenu klime koja ih je dovela u opasnost. Jedna ideja je da je Zemlju pogodio kosmički događaj pre skoro 13.000 godina, koji je zagrejao svet iznad onoga što je bilo podnošljivo za mamute i otvorio put drugim vrstama da napreduju.
Ovo se zove hipoteza uticaja mlađeg Drijasa (IDIH), a nazvati je veoma kontroverznom bi možda bilo blago rečeno. Ipak, neki naučnici veruju da ideja ima noge i traže dokaze koji bi to podržali.
Jedan od njih je arheolog Kristofer Mur sa Univerziteta Južne Karoline. „Neki od naših kritičara su rekli: ‘Gde je krater?'“, kaže Mur. „Za sada nemamo ni krater ni kratere.“
Ipak, Mur i njegove kolege veruju da se dokazi mogu pronaći ako sprovedete više od površinskog istraživanja Zemlje. A takođe veruju da su nešto od toga pronašli – u obliku minerala čija svojstva se, kažu, najbolje objašnjavaju udarom komete.
U svom najnovijem radu, oni opisuju nekoliko ovih linija dokaza koji u zbiru, kažu, govore ubedljivu priču.
Ovi različiti dokazi potiču iz slojeva sedimenta iskopanih sa lokacija širom sveta, a svi su datirani korišćenjem radiokarbonske analize do pre oko 12.800 godina – perioda u kome se smatra da se udar dogodio.
Sa otprilike 50 lokacija širom sveta, uključujući Severnu i Južnu Ameriku, Evropu, Aziju i ledeni pokrivač Grenlanda, pojavili su se tragovi koji bi mogli ukazivati na susret Zemlje sa kometom.
U ledenim jezgrima iskopanim iz trajno smrznutih regiona Grenlanda, otkrivene su mikročestice povezane sa široko rasprostranjenim požarima – takozvani aerosoli sagorevanja koji se šire atmosferom kada materija sagoreva.
U uzorcima uzetim iz drugih delova sveta, kao što je Sirija, i tri široko razdvojena mesta u Severnoj Americi, mogu se naći neobično velike količine platine. Platina je, objašnjava Mur, retka u Zemljinoj kori, ali relativno česta u kometama.
U istom sedimentnom sloju je povišena koncentracija sićušnih, mikroskopskih kuglica gvožđa koje se nazivaju mikrosferule. Oni se formiraju kada rastopljeni materijal prska kroz vazduh, kao što se dešava kada meteorit ili udari u površinu ili se topi i eksplodira u atmosferi.
I na kraju, istraživači po prvi put izveštavaju o prisustvu zrna kvarca razbijenog šoka u graničnom sloju Mlađeg Drijasa na nizu dobro razdvojenih lokacija širom Severne Amerike. Ovo je kvarc koji pokazuje mikroskopske lomove kao rezultat značajnog, dobro, šoka.
„To je kao da stavite 75 slonova na četvrtinu“, kaže Mur. „To je ogroman pritisak koji stvara ono što vidimo.“
Šira slika koja bi mogla da se pojavi iz ovih delova slagalice je kometa koja je udarila u Zemlju pre oko 12.800 godina u udaru koji možda nije ostavio krater. Ako je kometa eksplodirala u atmosferi, rezultujući udarni talas bi mogao da zapljusne površinu i proizvede sve posmatrane elemente, slično načinu na koji je događaj u Tunguskoj stvorio džinovsku huku bez ostavljanja dubokih ožiljaka na površini planete.
Međutim, veoma je daleko od pušenja. U radu objavljenom u decembru prošle godine, tim predvođen antropologom Vensom Holidejom sa Univerziteta u Arizoni je primetio: „Dokazi i argumenti za koje se tvrdi da podržavaju IDIH uključuju pogrešne metodologije, neprikladne pretpostavke, sumnjive zaključke, pogrešne činjenice, pogrešne informacije, nepotkrijepljene tvrdnje, neponovljiva zapažanja, logičke greške i odabrano izostavljanje suprotnih informacija.“
Tako da će nam verovatno trebati mnogo više podataka pre nego što naučni establišment bude čak i blizu uverenja. Čak i dalje, drugi naučnici ističu da su u prošlosti mnoge naučne teorije koje su nekada bile odbačene ili odbačene kasnije dobile široki konsenzus, pa iako je važno ostati skeptičan, može se isplatiti zadržati otvoren um.
Ono što se ne može poreći je da su uticaji asteroida i kometa apsolutno vredni istraživanja u vezi sa velikim promenama u životnoj sredini, ako ne da bismo razumeli istoriju, nego da bi pomogli u donošenju naših odluka za sutra. Ovi događaji su ranije promenili tok celog života na Zemlji, i iako je Sunčev sistem mnogo mirniji nego što je bio, mogućnost da se još jedan dogodi u budućnosti nije nula.
Novi rad je objavljen u Airbursts and Cratering Impacts.
