Epidemija ptičjeg gripa među mlečnim krdima u Sjedinjenim Američkim Državama podstakla je razvoj nove mRNA vakcine sledeće generacije, slične vakcinama protiv COVID-19, koja se testira i na životinjama i na ljudima. Sledećeg meseca Ministarstvo poljoprivrede SAD-a (USDA) započeće testiranje ove vakcine na teladima, saopštili su istraživači sa Univerziteta u Pensilvaniji.
Cilj vakcinacije krava je smanjenje rizika prenosa virusa na ljude, čime bi se smanjila mogućnost mutacije virusa u oblike koji bi mogli lakše da se šire među ljudima. Ministarstvo zdravlja i socijalnih službi SAD takođe razmatra mogućnosti proizvodnje mRNA vakcina protiv gripa za ljude, koje bi mogle da dopune postojeće zalihe vakcina protiv ptičijeg gripa.
Virus ptičjeg gripa H5N1, koji je prethodno bio smrtonosan za ljude u drugim delovima sveta, širi se među različitim životinjskim vrstama u više zemalja od 2020. godine. U martu je otkriven u krdima mlečnih krava u SAD, a nedavno je prijavljen i kod alpaka.
Najmanje tri osobe koje rade na farmama sa zaraženim kravama obolele su od ptičjeg gripa, ali su sve bolesti bile blage. Međutim, zvaničnici preduzimaju korake da se pripreme za moguće mutacije virusa koje bi mogle da povećaju njegovu smrtonosnost ili sposobnost širenja među ljudima.
Trenutno se većina vakcina protiv gripa proizvodi pomoću tehnologije na bazi jaja, starije od 70 godina. Ova metoda uključuje ubrizgavanje virusa u oplođena kokošja jaja, gde se virusi razmnožavaju pre nego što se koriste za proizvodnju vakcina. Međutim, usled ograničenja u snabdevanju kokošjim jajima izazvanih ptičjim gripom, razvijaju se i nove metode, uključujući proizvodnju vakcina u velikim ćelijskim kulturama.
Moderna i Pfizer već rade na razvoju mRNA vakcina protiv ptičjeg gripa. Moderna je u ranoj fazi testiranja svoje vakcine na ljudima, dok Pfizer testira mRNA vakcinu koja je pokazala obećavajuće rezultate u laboratorijskim uslovima.
Što se tiče vakcine za krave, istraživači sa Univerziteta u Pensilvaniji, predvođeni imunologom Skotom Henslijem i nobelovcem Druom Vajsmanom, razvili su eksperimentalne doze koje su pokazale uspeh u testiranju na miševima i tvorovima. Vakcina je izazvala proizvodnju visokih nivoa antitela i zaštitila životinje od virusa.
U prvom testiranju na teladima, planirano je vakcinisanje oko 10 teladi, nakon čega će im biti vađena krv kako bi se ispitalo koliko antitela su proizvela. Cilj studije USDA je određivanje prave doze za velike životinje pre nego što se testira efikasnost vakcine u zaštiti krava.
Ako vakcina smanji količinu virusa kod krava, smanjiće se i šansa za pojavu mutiranog virusa koji se može širiti među ljudima, rekao je Hensli.
