Nova studija otkriva ranije neotkriven način na koji možemo da osetimo lagane dodire: direktno kroz folikule kose.
Ranije se smatralo da samo nervni završeci na koži i oko folikula dlake mogu da prenesu osećaj.
Tim koji stoji iza studije, predvođen istraživačima sa Imperijal koledža u Londonu u Velikoj Britaniji, koristio je proces sekvenciranja RNK kako bi otkrio da ćelije u delu folikula dlake zvanom spoljašnji omotač korena (ORS) imaju veći procenat receptora osetljivih na dodir od ekvivalentne ćelije u koži.
Odatle su istraživači proizveli laboratorijske kulture ćelija folikula ljudske kose zajedno sa senzornim nervima.
Kada su ćelije folikula dlake mehanički stimulisane, aktivirali su se i senzorni nervi pored njih – što pokazuje da je dodir registrovan.
Štaviše, eksperimenti su otkrili da ORS ćelije oslobađaju neurotransmitere serotonin i histamin kroz sitne vrećice zvane vezikule, kao način signalizacije okolnim ćelijama.
„To je uzbudljivo otkriće jer otvara još mnogo pitanja za ove ćelije: zašto one imaju ovu ulogu i šta još možemo naučiti od njih o tome kako naša čula kože dodiruju?“ kaže neuroinženjer Parastoo Hašemi sa Imperijal koledža u Londonu.
Nervne ćelije koje osećaju dodir poznate su kao mehanoreceptori. Oni su razlog zašto možemo da osetimo sve, od laganog povetarca do čvrstog pritiska. U ovom slučaju, ćelije folikula dlake su bile u specifičnoj interakciji sa mehanoreceptorima niskog praga (LTMR), sposobnim da osete nežne dodire.
Iako je već bilo poznato da dlake na telu igraju važnu ulogu u čulu dodira, istraživači su otkrili detaljniju biološku interakciju između ORS ćelija i LTMR-a izvan jednostavnog mehaničkog odgovora. Jedno veliko preostalo pitanje je ‘zašto?’.
„Ovo je iznenađujuće otkriće jer još ne znamo zašto ćelije folikula dlake imaju ovu ulogu u obradi laganog dodira“, kaže bioinženjerka Kler Higins sa Imperijal koledža u Londonu.
„Pošto folikul sadrži mnogo senzornih nervnih završetaka, sada želimo da utvrdimo da li folikul dlake aktivira određene tipove senzornih nerava za nepoznat, ali jedinstven mehanizam.“
Ono što takođe vredi napomenuti iz ovog istraživanja je da su eksperimenti ponovljeni koristeći ćelije kože, a ne ćelije folikula dlake: u ovom slučaju se oslobađao histamin, ali vrlo malo serotonina. To sugeriše nešto jedinstveno o tome šta ORS ćelije rade.
S obzirom da histamin igra značajnu ulogu u nekoliko inflamatornih bolesti kože, uključujući ekcem, moguće je da bi dalje istraživanje načina na koji folikuli dlake detektuju dodir takođe moglo dovesti do poboljšanih tretmana i preventivnih mera.
„Naš rad otkriva novu ulogu ćelija kože u oslobađanju histamina, sa potencijalnim primenama za istraživanje ekcema“, kaže Higins.
