Naučnici razvili ‘kosmički beton’ koji je jači od običnog

Naučnici razvili ‘kosmički beton’ koji je jači od običnog

Naučnici iz Mančestera napravili su novi materijal, nazvan StarCrete, koji je napravljen od vanzemaljske prašine, krompirovog skroba i prstohvata soli i mogao bi da se koristi za izgradnju domova na Marsu.

Izgradnja infrastrukture u svemiru je trenutno izuzetno skupa i teško ostvariva. Buduća izgradnja svemira će morati da se oslanja na jednostavne materijale koji su lako dostupni astronautima, StarCrete nudi jedno moguće rešenje. Naučnici koji stoje iza pronalaska koristili su simulirano marsovsko tlo pomešano sa krompirovim skrobom i prstohvatom soli da bi stvorili materijal koji je dvostruko jači od običnog betona i savršeno je pogodan za građevinske radove u vanzemaljskim sredinama.

U članku objavljenom u časopisu Open Engineering, istraživački tim je pokazao da običan krompirov skrob može da deluje kao vezivo kada se pomeša sa simuliranom Marsovom prašinom da bi se proizveo materijal sličan betonu. Kada je testiran, StarCrete je imao čvrstoću na pritisak od 72 megapaskala (MPa), što je više od dva puta jače od 32 MPa u običnom betonu. Starcret napravljen od mesečeve prašine bio je još jači na preko 91 MPa.

Ovaj rad se poboljšava u odnosu na prethodni rad istog tima gde su koristili krv i urin astronauta kao vezivno sredstvo. Dok je dobijeni materijal imao čvrstoću na pritisak od oko 40 MPa, što je bolje od normalnog betona, proces je imao nedostatak što je zahtevao redovno krv. Kada se radi u okruženju koje je neprijateljsko poput svemira, ova opcija se smatrala manje izvodljivom od upotrebe krompirovog skroba.

„Pošto ćemo proizvoditi skrob kao hranu za astronaute, imalo je smisla gledati na to kao na vezujuće sredstvo, a ne na ljudsku krv. Takođe, aktuelne građevinske tehnologije još uvek zahtevaju mnogo godina razvoja i zahtevaju značajnu energiju i dodatnu tešku opremu za obradu koja dodaje cenu i složenost misiji. StarCrete ne treba ništa od ovoga i tako pojednostavljuje misiju i čini je jeftinijom i izvodljivijom.“

„A u svakom slučaju, astronauti verovatno ne žele da žive u kućama napravljenim od krasta i urina“, rekao je dr Aled Roberts, naučni saradnik u Future Biomanufacturing Research Hub-u i vodeći istraživač ovog projekta.

Tim je izračunao da vreća (25 kg) dehidriranog krompira (čips) sadrži dovoljno skroba da proizvede skoro pola tone StarCrete-a, što je ekvivalentno materijalu od preko 213 cigli. Poređenja radi, za izgradnju kuće sa tri spavaće sobe potrebno je oko 7.500 cigli. Pored toga, otkrili su da obična so, magnezijum hlorid, koja se može dobiti sa površine Marsa ili iz suza astronauta, značajno poboljšava snagu StarCrete-a.

Sledeće faze ovog projekta su prevođenje StarCrete-a iz laboratorije u aplikaciju. Dr Roberts i njegov tim su nedavno pokrenuli start-up kompaniju, DeakinBio, koja istražuje načine da poboljša StarCrete kako bi se mogao koristiti iu zemaljskom okruženju.

Ako se koristi na Zemlji, StarCrete bi mogao da ponudi zeleniju alternativu tradicionalnom betonu. Cement i beton čine oko 8% globalne emisije CO 2 jer proces kojim se prave zahtevaju veoma visoke temperature pečenja i količine energije. StarCrete, s druge strane, može da se pravi u običnoj rerni ili mikrotalasnoj pećnici na normalnim temperaturama za „kućno pečenje“, čime se nude smanjeni troškovi energije za proizvodnju.