Nova analiza zuba iz Vikinške ere – koja datira oko hiljadu godina – dala nam je zanimljiv uvid u stomatologiju tog vremena, koja je izgleda bila naprednija nego što se ranije mislilo.
Istraživači sa Univerziteta u Geteborgu i Muzeja Vastergotlands u Švedskoj pregledali su ukupno 3.293 zuba od 171 nordijskog pljačkaša, uključujući i decu i odrasle.
Savremene stomatološke procene su vršene na zubima, uključujući korišćenje rendgenskih snimaka i zubnih sondi, i ispostavilo se da ovi Skandinavci nisu samo ostavili svoje zube da trunu i propadaju.
„Postojalo je nekoliko znakova da su Vikinzi modifikovali svoje zube, uključujući dokaze o upotrebi čačkalica, turpijanju prednjih zuba, pa čak i stomatološkom tretmanu zuba sa infekcijama“, kaže Karolina Bertilson, odontolog sa Univerziteta u Geteborgu.
Zubi datiraju iz 10-12. veka nove ere i sakupljeni su iz poznatog arheološkog iskopina Varnem u Švedskoj. Lokalitet je poznat po uslovima tla koji pogoduju očuvanju ostataka, uključujući kosti i zube.
Od analiziranih odraslih zuba, pokazalo se da je 13 procenata zahvaćeno karijesom ili karijesom, često na površini korena. Gubitak zuba je takođe bio čest, a odrasli su izgubili u proseku 6 procenata zuba, isključujući umnjake.
Međutim, zubi uzeti od dece mlađe od 12 godina nisu pokazali znakove karijesa.
Primetno je da su takođe primećeni dokazi o lečenju zuba, uključujući pokušaje da se popune rupe koje stvaraju kutnjaci – najverovatnije da bi se obezbedilo izvesno olakšanje od zubobolje koja bi nastala kao posledica infekcije.
„Ovo je veoma uzbudljivo videti, a ne za razliku od stomatoloških tretmana koje danas sprovodimo kada bušimo zaražene zube“, kaže Bertilson.
„Izgleda da su Vikinzi imali saznanja o zubima, ali ne znamo da li su sami radili ove zahvate ili su imali pomoć.
Što se tiče namernog turpijanja prednjih zuba pronađenog kod jedne osobe, istraživači misle da je to možda bilo u svrhu identifikacije osobe iz nekog razloga. To je nešto što je viđeno u drugim studijama.
Zubi su napravljeni od jakih materijala, što ih čini verovatnije očuvanim u zemlji, dajući nam fascinantne tragove o drevnim ljudima.
Još jedan nalaz koji treba primetiti je da je do 40. godine gubitak zuba bio daleko veći problem za Varnhem Vikinge od karijesa – čak i sa njihovim čačkalicama i rudimentarnim tretmanima.
„Ova studija pruža nove uvide u oralno zdravlje Vikinga i ukazuje da su zubi bili važni u Varnhemovoj vikinškoj kulturi“, kaže Bertilson.
„To takođe sugeriše da je stomatologija u doba Vikinga verovatno bila sofisticiranija nego što se ranije mislilo.“
