Posle dve decenije bioloških istraživanja i preko 30 naučnih ekspedicija, revolucionarna istraživanja u južnoj Africi otkrila su bogatstvo prethodno nedokumentovanog biodiverziteta u novopriznatoj ekoregiji.
U istraživanju je učestvovalo oko 100 stručnjaka iz celog sveta, čiji su rezultati objavljeni u Naučnim izveštajima.
Nalazi su toliko značajni da su naučnici iz celog sveta zvanično predložili ovu oblast kao novu ekoregiju – arhipelag Jugoistočne Afrike Montane (SEAMA). Planine se protežu preko severnog Mozambika do planine Mulanje u Malaviju, druge najviše planine južne Afrike.
Predvođena profesorom Džulijanom Bejlisom, gostujućim profesorom na Univerzitetu Oksford Bruks koji takođe radi za Nacionalnu mrežu za upravljanje prirodnim resursima u zajednici (ReGECom) u Mozambiku, studija dokumentuje 127 biljnih vrsta i 90 vrsta vodozemaca, gmizavaca, ptica, sisara , leptiri i slatkovodni rakovi, od kojih su svi endemični (nigde drugde na Zemlji).
Planine su formirane pre stotina miliona godina i sadrže i najveće (planina Mabu) i najmanju (planina Liko) prašume srednje visine u južnoj Africi, kao i biološki jedinstvene planinske travnjake.
Prema profesoru Bejlisu, glavnom autoru studije, „Ekološki regioni (ekoregioni) se široko koriste za informisanje o globalnim prioritetima očuvanja. Oni definišu velike površine zemlje ili vode, koje karakterišu geografski različiti skupovi životinja i biljaka. Nove definicije ekoregiona su retke, i obično prate dugogodišnja istraživanja u nizu naučnih disciplina.
„Bile su bile potrebne decenije međunarodne saradnje da se prikupi dovoljno dokaza za definisanje ekoregije. Dokumentovali smo stotine ranije neopisanih vrsta i istražili geologiju, klimu i genetsku istoriju ekosistema, kako bismo sastavili šta ove planine čini tako jedinstvenim. Ovaj novi ekoregion će stvoriti važnu platformu za razvoj regionalnih inicijativa za očuvanje.“
Dr Harith Farook, biolog sa Univerziteta Lurio u Mozambiku i koautor studije, rekao je da ostaje da se otkrije još vrsta. On je objasnio: „Ekoregija je podeljena na male izolovane džepove prašume, planinskih travnjaka i šiblja, svaki sa svojim jedinstvenim, ali daleko povezanim, biljkama i životinjama. Ima još mnogo toga da se otkrije, ali mnoge od ovih vrsta mogu izumreti pre nego što ih snimimo.“
Uprkos tome što je globalno značajan za biodiverzitet, ekoregion je pod ozbiljnom pretnjom. Otkako su naučnici započeli svoja istraživanja pre oko 20 godina, planine su izgubile petinu svoje prašume, skoro polovinu u nekim slučajevima – što je jedna od najvećih stopa krčenja šuma u Africi. Takve lokacije visokog biodiverziteta i prirodne divljine su sve ređe i ugrožene širom sveta.
Neke od šuma, poput planine Mabu, efikasno su zaštićene od strane lokalnih zajednica. Drugi, poput planine Liko, suviše su nepristupačni da bi se suočili sa bilo kakvom stvarnom pretnjom. Većini nedostaje bilo kakva formalna zaštita i pod pritiskom je poljoprivredne proizvodnje, lova i potražnje za gorivom i drvetom.
„Naša studija naglašava potrebu da se zaštiti ovaj jedinstveni, prilično nedovoljno proučavan, ekoregion“, komentariše dr Gabriela Bittencourt, koautor i postdoktorski istraživač u Prirodnjačkom muzeju u Londonu.
„Podsticanje očuvanja arhipelaga Montane Jugoistočne Afrike je najvažnije jer je jasno da smo tek počeli da zagrebamo površinu onoga što možemo da naučimo o ovom raznolikom regionu, kao i da razmotrimo kako se ova saznanja mogu primeniti na globalne napore za očuvanje biodiverziteta.
Jose Monteiro, direktor ReGeCom-a u Mozambiku i koautor, rekao je: „Ovo je početak novog poglavlja. Sada je potreban pravi napor da se umanje pretnje ovom planinskom ekoregiju i da se efektivno angažuju zajednice u vođenju napora za očuvanje, slično na posao na planini Mabu.“
Dr Phil Platts, direktor BeZero Carbon, agencije za ocenjivanje ugljenika koja ima za cilj da pomogne organizacijama da donesu bolje klimatske odluke i stariji autor rada, rekao je: „Ovi ekosistemi zaključavaju ugljenik, regulišu tokove vode i globalno su jedinstveni u vrsti koji tamo žive. Usmeravanje nacionalnih i međunarodnih finansija, za podršku lokalnim zajednicama u zaštiti klime i drugih prednosti ekoregije, koristilo bi svima.“
Dr Paul Smith, generalni sekretar Botanic Gardens and Conservation International i koautor rada, rekao je: „Biodiverzitet planinskog arhipelaga SEAMA je od globalnog značaja, i nadamo se da će ova publikacija pomoći da se ubrza međunarodna podrška za očuvanje u regionu“.
Dr Zacharia Magombo, vršilac dužnosti generalnog direktora Nacionalnog herbarijuma i botaničke bašte u Malaviju i koautor, rekao je: „Kako se ekoregion nalazi na granici između Mozambika i Malavija, on takođe stvara prekogranični region, koji otvara vrata prekograničnom inicijative za očuvanje između dve zemlje“.
Carl Bruessov, direktor Fonda za očuvanje planina Mulanje u Malaviju i koautor, rekao je: „Novi ekoregion SEAMA će katalizovati obnovljenu posvećenost očuvanju Malavija i Mozambika.
Dr Hermenegildo Matimele, naučnik za zaštitu prirode iz Nacionalnog herbarijuma Mozambika i koautor, dodao je: „Distribucija biodiverziteta prevazilazi političke granice. Stoga će inicijative za očuvanje koje obuhvataju prirodne obrasce biodiverziteta biti efikasnije od onih koje ograničavaju njegovu potencijal kroz granice koje je napravio čovek. SEAMA ima za cilj da podstakne angažovanje između nacija kako bi blisko sarađivale u pravcu zajedničkog cilja očuvanja na efikasan način.“
