Konj je imao značajnu ulogu u transformaciji ljudske istorije, a nedavna istraživanja pružaju jasniji uvid u period kada su ljudi počeli da pripitomljuju ove životinje. Pre otprilike 4.200 godina, određena genetska linija konja je naglo postala dominatna širom Evroazije, što ukazuje na to da je tada počelo širenje pripitomljenih konja širom sveta. Ova linija konja je imala genetsku mutaciju koja je uticala na oblik leđa, verovatno kako bi olakšala jahanje.
Studija objavljena u časopisu Nature otkriva da je pre približno 4.200 godina došlo do značajne promene u genetskoj strukturi konja. Specifična genetska loza koja se prvi put pojavila u Pontsko-kaspijskoj stepi počela je da se širi širom Evroazije i brzo je zamenila druge linije. U roku od tri veka, konji u Španiji postali su slični onima u Rusiji.
Naučnici veruju da je ova transformacija rezultat pripitomljavanja lokalnih konja od strane ljudi iz bronzanog doba poznatih kao Sintašta. Ova promena nije bila jednokratni događaj već proces koji je trajao. Ranija istraživanja su pokazala tragove konzumiranja konjskog mleka pre oko 5.500 godina, dok su prvi dokazi o jahanju konja stari oko 5.000 godina. Međutim, Sintašta je igrala ključnu ulogu u širenju određenih pripitomljenih konja širom Evroazije.
Pretpostavlja se da su najstariji preci konja potekli iz Severne Amerike i da su se pre oko milion godina preselili u Aziju preko Beringovog moreuza. Iako su cvetali u Aziji, izumrli su u Americi. Iako su ljudi pripitomili različite životinje pre konja, uključujući pse, svinje, goveda, koze i ovce, nova istraživanja pokazuju da se smanjenje genetske raznolikosti kod konja dogodilo mnogo brže.
Genetika drevnih stvorenja je fascinantna tema, a stručnjaci ističu da je promena u genomu konja bila izuzetno brza, možda zbog većeg iskustva ljudi u radu sa životinjama. Ovo naglašava važnost konja u ljudskim društvima.
