Naučnici su potvrdili da postoji pećina na Mesecu, nedaleko od mesta gde su Nil Armstrong i Baz Oldrin sleteli pre 55 godina, i sumnjaju da ih ima na stotine u kojima bi mogli da budu smešteni budući astronauti.
Tim predvođen Italijanom izvestio je u ponedeljak da postoje dokazi za veliku pećinu do koje se može doći iz najdublje poznate jame na Mesecu. Nalazi se na Moru spokojstva, samo 400 kilometara od mesta sletanja Apola 11.
Jama, kao i više od 200 drugih otkrivenih tamo gore, nastala je urušavanjem cevi od lave.
Istraživači su analizirali radarska merenja NASA-inog Lunar Reconnaissance Orbitera i uporedili rezultate sa lava cevima na Zemlji. Njihovi nalazi su se pojavili u časopisu Astronomija prirode.
Radarski podaci otkrivaju samo početni deo podzemne šupljine, navode naučnici. Procenjuju da je široka najmanje 40 metara i dugačka na desetine jardi (metara), verovatno i više.
„Lunarne pećine su ostale misterija više od 50 godina. Tako da je bilo uzbudljivo biti u mogućnosti da konačno dokažemo postojanje jedne“, napisali su u mejlu Leonardo Karer i Lorenco Brucone sa Univerziteta u Trentu.
Čini se da se većina jama nalazi u drevnim mesečevim ravnicama lave, kažu naučnici. Takođe bi ih moglo biti na južnom polu Meseca, planiranoj lokaciji NASA-inog sletanja astronauta kasnije ove decenije. Veruje se da tamošnji krateri sa stalnom senkom sadrže smrznutu vodu koja bi mogla da obezbedi vodu za piće i raketno gorivo.
Tokom NASA-inog programa Apolo, 12 astronauta je sletelo na Mesec, počevši od Armstronga i Oldrina 20. jula 1969. godine.
Nalazi sugerišu da bi moglo biti stotine jama na Mesecu i hiljade cevi od lave. Takva mesta bi mogla da služe kao prirodno sklonište za astronaute, štiteći ih od kosmičkih zraka i sunčevog zračenja, kao i od udara mikrometeorita. Izgradnja staništa od nule bila bi dugotrajnija i izazovnija, čak i kada se uzme u obzir potencijalna potreba za jačanjem zidova pećine kako bi se sprečilo urušavanje, rekao je tim.
Stene i drugi materijal unutar ovih pećina – nepromenjeni teškim površinskim uslovima tokom eona – takođe mogu pomoći naučnicima da bolje razumeju kako je Mesec evoluirao, posebno uključujući njegovu vulkansku aktivnost
