Tokom decenija, naučnici su bukvalno držali ogledalo raznim životinjama kako bi utvrdili da li njihov um ima neku vrstu reprezentacije sebe.
Slonovi, majmuni, delfini, evroazijske svrake i čistije grbače samo su neki od menažerija koji će se pridružiti ljudima i šimpanzama u ovom ekskluzivnom klubu, od kojih svaki odgovara na svoj odraz na način koji pokazuje razumevanje da predstavlja sebe.
Naučnici su sada stavili pingvine Adeli na test ogledala, dolazeći do mešovitih rezultata. Iako bi moglo biti prerano zaključiti da pingvini imaju osećaj samosvesti, istraživački tim i dalje smatra da postoji dovoljno dokaza da se to smatra verovatnim.
Napravljen 1970-ih od strane Gordona Galupa, test ogledala postao je klasičan eksperiment za demonstriranje samosvesti kod životinja. Metoda je relativno jednostavna. Životinje se prvo navikavaju na ogledalo da bi se navikle na njegovo prisustvo i refleksivnost. Kada je ispitanik pod sedativima, očigledan trag se nalazi negde na njegovom telu, gde ga ne mogu direktno videti. Kada vidi znak u ogledalu, samosvesna životinja će se ponašati na način koji pokazuje da je svesna da je obeleženo njihovo telo, a ne neka druga jedinka.
Koliko god intuitivno izgledalo pretpostavka da reakcije na odraz u različitim okolnostima mogu ukazivati na neku vrstu razlike u sebi, test nije bez svojih ograničenja. Ipak, to ostaje jedno od retkih sredstava pomoću kojih možemo početi da ispitujemo razmišljanje drugog uma.
U preliminarnoj studiji koja je čekala recenzije kolega, tim predvođen Prabirom Gošom Dastidarom iz indijskog Ministarstva nauka o Zemlji je upoznao divlje pingvine Adeli (Pigoscelis adeliae) sa njihovim sopstvenim odrazima tokom serije eksperimenata.
Pingvini su veoma društvene životinje, a antarktičke vrste se oslanjaju na kolonijalna okupljanja kako bi izdržale hladne ekstreme zime. Ove životinje je takođe relativno lako testirati u divljini, za razliku od mnogih drugih ogledala testova koji zahtevaju da životinje budu u zatočeništvu.
Glodanje od 12 pingvina izloženo je ogledalu u različitim uslovima. Kada su bile izložene kao grupa, bilo je malo reakcija, ali kada su izolovane kartonskim kućištima i pojedinačno izložene ogledalu, životinje su istraživale svoje refleksije.
„Pingvini su pravili brze pokrete glave, peraja ili tela, od kojih su neki izgledali kao gestovi“, piše tim u svom listu. „Mnogi od ovih pokreta i gestova su se brzo ponavljali, ali zapanjujuće je to što je vizuelna pažnja svih pingvina bila čvrsto na njihovim slikama tokom čitavog vremenskog perioda njihovog nastupa.
Ptice nisu pokušavale da stupe u kontakt ili da ispolje bilo kakvu agresiju prema svojoj slici u ogledalu, što sugeriše da su možda na nekom nivou ‘znale’ da ptica u ogledalu nije ni prijatelj ni neprijatelj, ostavljajući samo sebe.
Međutim, kada su bili ‘obeleženi’ crvenom perlicom, pingvini nisu reagovali na promenu izgleda.
Tim priznaje da postoje anegdotski dokazi da svi pingvini ne mogu čak ni da vide crveno, tako da nisu sigurni u ovaj rezultat.
„Ovakvi eksperimenti bi trebalo da budu bolje osmišljeni u budućnosti“, sugerišu Dastidar i kolege, ipak, „naša istraživanja nas navode da uslovno sugerišemo da su pingvini Adeli možda samosvesni, na šta ukazuju njihovi odgovori na sopstvene slike u ogledalu.
Od svog početka pre nekih pola veka, sve je više dokaza da test ogledala nije tako jasan kao što je predloženo. Mnoge životinje za koje se zna da su veoma društvene pale na testu, uključujući i majmune, osim ako nisu obučeni kako da prvo koriste ogledalo.
Životinje za koje smo prilično uvereni da su samosvesne takođe su pogrešile, uključujući gorile.
Uzmimo za primer pse. Oni su sposobni za empatiju, osobinu koja takođe podrazumeva osećaj sebe i drugih, ali obično padaju na testu ogledala.
„Verovao sam da pošto su psi mnogo manje osetljivi na vizuelne stimuluse u odnosu na ono što su, na primer, ljudi i mnogi majmuni, verovatno je da je neuspeh ove i drugih vrsta u testu ogledala uglavnom zbog senzornog modaliteta. Odabrao je istraživač da testira samosvest, a ne nužno zbog odsustva ove poslednje“, objasnio je evolucioni biolog sa Državnog univerziteta Tomsk Roberto Cazzolla Gatti 2015.
Gatti je ovo testirao pomoću njuškanja ekvivalentnog testu ogledala za pse. Psi su testirani kako bi se videlo kako reaguju na izmešteni sneg koji je obeležen njihovim ili urinom drugih pasa. Naravno, očnjaci su proveli mnogo više vremena mirisajući uzorke urina drugih pasa.
„Ovaj test pruža značajne dokaze o samosvesti kod pasa i može da igra ključnu ulogu u pokazivanju da ovaj kapacitet nije specifičnost samo velikih majmuna, ljudi i nekoliko drugih životinja, već zavisi od načina na koji istraživači pokušajte da to proverite“, rekao je Gati.
Drugi testovi su od tada podržali ideju da psi imaju jasan osećaj sebe, čak i ako možda nije vizuelno zasnovan.
Štaviše, čak i naša sopstvena deca mogu da ne prođu test ogledala, a neki broj ne prođe sve dok ne napune šest godina u nekim zemljama. Dakle, dok bi test ogledala mogao da ukaže na prisustvo neke samosvesti, neuspeh ne čini se da potvrđuje nedostatak ove osobine koja je tako vitalna u društvenoj zajednici.
Originalni tvorac ogleda ogledala je skeptičan prema dosadašnjim rezultatima pingvina.
„Pingvini su možda zaista sposobni za samoprepoznavanje“, rekao je Galup za Nev Scientist. „Ali to bi zahtevalo mnogo ozbiljniju nauku od onoga što je sadržano u ovom radu.“
U svetlu složenosti može biti da, kao i mnoge druge osobine, samosvest postoji kao spektar, a ne kao dihotomija kao što test ogledala implicira. To bi značilo da su nam potrebni novi eksperimenti da ispitamo ovaj aspekt svesti.
