Nakon što je otkrila mnoštvo bizarnih stvorenja u dubinama u blizini Kokosovih (Kiling) ostrva, australijska nacionalna naučna agencija CSIRO pronašla je nešto prilično iznenađujuće u dubinama vodenog ponora: groblje ajkula, puno fosilizovanih zuba, staro nekoliko miliona godina
U početku su istraživači mislili da su izvukli mrežu punu razočaravajućih sedimenata i kvržica mangana. Sve dok nisu bolje pogledali.
„Bilo je neverovatno, zaista je bilo“, kaže službenica za kolekcije Muzeja Viktorija istraživačkog instituta Dajan Brej za Australian Broadcasting Corporation (ABC).
„Nisu svi bili fosili, neke su bile relativno skorašnje mako ajkule i dve vrste srodnika velike bele ajkule.“
Više od 750 mineralizovanih zuba, koji predstavljaju niz predatorskih vrsta, izvučeno je sa dubine od 5,4 kilometra.
Kustos ribe u Muzeju Zapadne Australije Glen Mur kaže da je otkriće sadržalo zanimljivu mešavinu modernih i drevnih delova ajkula, uključujući neke od neposrednog pretka megalodona.
„Ova ajkula je evoluirala u megalodona, koja je bila najveća od svih ajkula, ali je umrla pre oko 3,5 miliona godina“, kaže Mur u izjavi.
Megalodonske ajkule bile su toliko masivne da su mogle da progutaju najveću današnju ajkulu, veliku belu (Carcharodon carcharias), celu.
Kako ajkule imaju skelet hrskavice, a ne kosti, većina njihovih ostataka se raspada pre nego što postanu fosilizovani, osim zuba i povremenih krljušti. Dakle, ovi ostaci su jedini tragovi koje imamo o istoriji ovih drevnih životinja na Zemlji dugoj 450 miliona godina.
Zašto je toliko ovih ostataka, koji obuhvataju tako dug period istorije, sakupljeni na jednom mestu, nejasno je.
„Ne znam ni za jedno očigledno objašnjenje zašto bi svi mogli da budu zajedno, osim što je možda to bila niska tačka na dnu okeana, tako da bi se na kraju spustili dole“, rekao je Mur za Nevsveek.
Groblje predatora pronađeno je tokom istraživanja dva nova morska parka, koja se nalaze 2.500 kilometara od zapadne obale Australije.
Istraživački brod CSIRO koji je pronašao groblje, prikladnog imena Istražitelj, od tada je krenuo na još jedno putovanje, ovog puta u morski park Gaskojn kod Zapadne Australije, gde je brod takođe plutao preko nove vrste ajkula.
„Na početku putovanja sakupili smo upečatljivu malu, prugastu ajkulu rogatu“, kaže ihtiolog CSIRO Vil Vajt u izjavi.
„Ova vrsta je jedinstvena za Australiju, ali još nije opisana i imenovana. Primerak koji smo prikupili biće neverovatno važan za nauku jer ćemo ga koristiti da opišemo vrstu.“
Morski psi koje već poznajemo imaju tendenciju da se tokom dana sakriju među kamenjem i morskim algama na plitkom morskom dnu, a noću izlaze da se hrane. Takođe polažu jaja najneobičnije u obliku vadičepa. Ali ova nova vrsta pronađena je u vodi dubokoj preko 150 metara, gde takav pokrivač kao što je morska trava nije dostupan.
„Procenjuje se da bi oko trećine vrsta prikupljenih tokom nedavnih istraživanja biodiverziteta na RV Investigatoru moglo biti novo u nauci“, kaže morski ekolog i vođa ekspedicije CSIRO Džon Kising u izjavi.
„Otkrića koja pravimo nisu ograničena samo na nove vrste. Ova putovanja nam daju priliku da naučimo više o morskim ekosistemima, kao i o rasponu vrsta, obilju i ponašanju.“
