Sada su morski naučnici po prvi put pokazali da mlade velike bele ajkule biraju tople i plitke vode da se agregiraju u krugu od jednog kilometra od obale. Ovi rezultati, objavljeni u Frontiers in Marine Science, važni su za očuvanje velikih belih ajkula – posebno pošto se temperature okeana povećavaju zbog klimatskih promena – i za zaštitu javnosti od negativnih susreta sa ajkulama.
Bebe velike bele ajkule („štenad”) ne dobijaju nikakvu majčinu negu nakon rođenja. U proučavanoj populaciji kod plaže Padaro blizu Santa Barbare u centralnoj Kaliforniji, bebe ajkule i maloletnici se okupljaju u „rasadnicima“, bez pratnje odraslih.
„Ovo je jedna od najvećih i najdetaljnijih studija te vrste. Pošto oko plaže Padaro veliki broj maloletnika deli staništa blizu obale, mogli bismo naučiti kako uslovi životne sredine utiču na njihovo kretanje“, rekao je stariji autor dr Kristofer Lou, a. profesor na Državnom univerzitetu Kalifornije.
„Retko vidite velike bele ajkule koje pokazuju ovakvo ponašanje u rasadniku na drugim lokacijama.“
Tokom 2020. i 2021. godine, Lou i njegov tim su koristili pikado da bi označili ukupno 22 maloletnika senzorima-predajnicima. To su bile ženke i mužjaci starosti između jedne i šest godina. Velike bele ajkule mogu da žive i do 40 do 70 godina.
Senzori-predajnici su merili lokalni pritisak i temperaturu vode u realnom vremenu i pratili položaj svakog maloletnika slanjem akustičnih „pingova“ u niz prijemnika, raspoređenih na oko 5,5 kvadratnih kilometara duž obale. Ove metode su odobrili Univerzitetski komitet za negu i upotrebu životinja i Odeljenje za ribu i divlje životinje Kalifornije.
Praćenje je obustavljeno tokom zimskih meseci, kada su maloletnici privremeno odlazili u priobalne vode. Istraživači su prikupili dalje podatke o distribuciji temperature u lokalnom vodenom stubu pomoću autonomnog podvodnog vozila. Zatim su koristili veštačku inteligenciju da obuče 3D model preferencija temperature i dubine maloletnika.
Rezultati su pokazali da su mladunci ronili do najvećih dubina oko zore i sumraka, kada su se verovatno hranili klizaljkama, ražama, jatačkim ribama i drugim malim koštanim ribama. Najbliže površini — između nula i četiri metra duboko — prišli su popodne kada je sunce bilo najtoplije, verovatno da bi povećali temperaturu tela.
Prva autorka Emili Spurgeon, bivša studentkinja master studija i trenutni istraživački tehničar u Loveovom timu, rekla je: „Pokazali smo da su maloletnici direktno promenili svoj vertikalni položaj u vodenom stubu da bi ostali između 16 i 22 °C, i ako je moguće između 20 i 22 ° C. Ovo može biti njihov optimum da maksimiziraju efikasnost rasta u rasadniku.“
Rezultati su pokazali da je raspodela temperature u ovim vodama uvek promenljiva, što znači da mladi moraju biti stalno u pokretu da bi ostali u ovom optimalnom rasponu.
Autori su zaključili da mlade velike bele ajkule većinu vremena provode u mnogo plićoj vodi od odraslih. Ove poslednje su retko primećene u rasadniku.
Rezultati su takođe pokazali da je distribucija temperature u tri dimenzije snažno uticala na horizontalnu distribuciju mladunaca, koji su se širili na većim dubinama kada su temperature morskog dna bile veće, i približavale se prema površini kada je dublja voda bila hladnija.
Ono što istraživači još uvek ne znaju je kakve koristi imaju bebe ajkule i maloletnici od okupljanja u rasadnicima. Jedna od prednosti može biti izbegavanje predatora.
„Naši rezultati pokazuju da je temperatura vode ključni faktor koji privlači mlade u proučavano područje. Međutim, postoji mnogo lokacija širom kalifornijske obale koje dele slične uslove životne sredine, tako da temperatura nije cela priča. Budući eksperimenti će se baviti pojedinačnim odnose, na primer da vidimo da li se neki pojedinci kreću između rasadnika u tandemu“, rekao je Spurdžon.
