Bela bi mogla da bude nova bež kada su u pitanju masne ćelije, nakon otkrića prekidača koji održava funkcije masnog tkiva kod miševa, pretvarajući ga iz lipida u sagorevač kalorija.
Naučnik lekar Brajan Feldman i molekularni biolog Liang Li sa Kalifornijskog univerziteta u San Francisku izveli su brojne eksperimente na kulturama ljudskih ćelija i miševima dizajniranim sa prekidačem za gen za koji su pretpostavili da reguliše održavanje naše masti.
Lišavajući miševe faktora transkripcije Klf15, istraživači su uspeli da transformišu identitet belog masnog tkiva (VAT) za „duboko skladištenje“ u prolazniji, termoregulacioni oblik koji se zove smeđe masno tkivo (BAT).
Masno tkivo obično dolazi u dve varijante kod sisara. Bela mast je kao dugoročni štedni depozit za kalorije, koji blokira lipide ispod naše kože i oko naših mekih unutrašnjih organa da služe kao amortizeri i izolatori.
Smeđa mast je, s druge strane, zatamnjena velikim brojem ćelijskih generatora energije pripremljenih da sagore svoje gorivo u trenutku. Malo kod odraslih ljudi, bebe (i sisari u hibernaciji) su blagosloveni značajnim količinama BAT-a da bi njihova tela koja spavaju bila topla.
Tokom većeg dela naše evolucione istorije, ova ravnoteža između VAT-a i BAT-a u odnosu na uzrast nam je dobro služila. Zreli pripadnici naše vrste se zagrevaju koristeći mast kao gorivo za kretanje, dok nepokretna novorođenčad ima koristi od pasivnijeg oblika regulacije temperature.
Naravno, u sredinama u kojima su masti u ishrani u izobilju i ograničena mobilnost, previše je lako uložiti obilje neiskorišćenih lipida u skladište bele masti, često na sve veću štetu našeg zdravlja.
Priroda takođe nije olakšala vraćanje tih masti nakon što su uskladištene, što je inspirisalo istraživače da traže načine za promenu tipova masnog tkiva.
„Za većinu nas bela mast nije retka i srećni smo što se odvajamo od toga“, kaže Feldman.
Sa ranijim Feldmanovim istraživanjima koja su nagoveštavala ulogu Klf15 u metabolizmu masti, odlučio je da kopa dublje i utvrdi njegove specifične funkcije.
Prvi veliki trag došao je u analizama koje su upoređivale količine Klf15 između različitih vrsta masnog tkiva. Transkripcioni faktor je bio relativno obilan u belim ćelijama, što je navelo Feldmana i Lija da pitaju šta bi se moglo dogoditi ako liše tkiva proteina.
Znajući da izoproterenol stimuliše smeđe tkivo da stvara toplotu, par je davao doze jedinjenja u ljudske VAT kulture i miševe divljeg tipa. Znaci su bili jasni da postoji veza između aktivacije smeđe masti i nivoa Klf15, uz naknadno istraživanje koje je otkrilo da je adrenergični receptor nazvan Adrb1 kritična veza.
Srodni receptor nazvan Adrb3 je već bio poznat istraživačima, a studije na životinjama su podigle nadu da bi njegovo stimulisanje moglo da podstakne bele masne ćelije da promene identitet i postanu više nalik smeđim, što olakšava oslobađanje svojih zaliha.
Klinička ispitivanja istražuju da li agonisti Adrb3 poboljšavaju metaboličko zdravlje kod ljudi, iako na osnovu otkrića da se receptor ne može otkriti u humanom VAT-u, Feldman je optimista da bi Adrb1 mogao poslužiti kao pogodnija terapijska meta.
U krajnjem testu, utvrđeno je da miševi dizajnirani pomoću neke vrste prekidača Klf15-gena povećavaju ekspresiju Adrb1, čineći belo masno tkivo više „bež“.
Pronalaženje načina da se stvori slična reakcija kod ljudi pomoću farmaceutskih proizvoda moglo bi da pomogne u prevazilaženju prepreka sa kojima se mnogi suočavaju prilikom probijanja u svoje rezerve masti, bez neželjenih efekata koji dolaze sa mnogim drugim pristupima.
„Mnogi ljudi su mislili da ovo nije izvodljivo“, kaže Feldman.
„Pokazali smo ne samo da ovaj pristup radi na pretvaranju ovih belih masnih ćelija u bež, već i da granica za to nije tako visoka kao što smo mislili.“
