Naučnici koji proučavaju folikule dlake kod miševa su možda konačno otkrili mehanizam koji stoji iza toga kako i zašto kosa postaje seda, što bi jednog dana moglo dovesti do potencijalnih novih načina da se proces zaustavi ili preokrene.
Na osnovnom nivou, već znamo da kosa sedi kada su specijalizovane ćelije za proizvodnju pigmenta koje se nazivaju melanociti u nedostatku. Ali još uvek ne razumemo u potpunosti zašto i kako se to dešava – ili postoji li način da se to spreči.
Nova studija sada dodaje neke dodatne detalje dok dovodi u pitanje prethodne ideje o tome kako se melanociti razvijaju.
Melanociti su izvedeni iz melanocitnih matičnih ćelija (McSC) u folikulu dlake, i na ove matične ćelije se fokusiraju najnovija istraživanja.
Čini se da kako starimo, ovi prekursori ćelija koje proizvode pigment se „zaglave“ u regionu zvanom izbočina folikula i prestaju da se razvijaju u melanocite u dovoljnom broju da popune bojom rastući pramen kose.
U testovima na miševima, nakon procesa prisilnog starenja, broj folikula dlake sa McSC-ovima smeštenim u izbočinu folikula porastao je sa 15 procenata na skoro polovinu.
Ove ćelije se više nisu regenerisale ili sazrevale u ćelije koje su mogle da prave pigment i umesto toga su ostajale zaglavljene kao McSC.
„Naša studija doprinosi našem osnovnom razumevanju kako matične ćelije melanocita rade na farbanju kose“, kaže dermatolog Ki Sun sa Univerziteta u Njujorku. „Novootkriveni mehanizmi povećavaju mogućnost da isto fiksno pozicioniranje matičnih ćelija melanocita može postojati kod ljudi.“
„Ako je tako, predstavlja potencijalni put za preokretanje ili sprečavanje sijedenja ljudske kose pomažući zaglavljenim ćelijama da se ponovo kreću između odjeljaka folikula dlake u razvoju.“
Istraživači su otkrili da McSC, za razliku od drugih tipova matičnih ćelija, mogu da prelaze između čistog stanja matične ćelije i onoga što je poznato kao stanje pojačanja tranzita (TA): ovo je neka vrsta stanja na pola puta između matične ćelije i pune ćelije melanocita.
Čini se da je ovo stanje TA važno za zdravlje McSC-a i kontinuiranu proizvodnju boje kose, ali tim je otkrio da mogućnost prelaska u TA režim zavisi od signala sa određenih lokacija – od kojih se ćelije odseče kada su zaglavljene. izbočine folikula.
Naravno, sve ovo još uvek treba posmatrati u folikulima ljudske kose, ali je moguće da su isti mehanizmi u igri i u našoj sopstvenoj kosi. Dalje, ovo istraživanje bi moglo čak ponuditi način lečenja kose kako bi se osiguralo da ne izgubi boju.
„Ovi rezultati identifikuju novi model u kojem je dediferencijacija sastavni deo održavanja homeostatskih matičnih ćelija i sugerišu da modulacija mobilnosti McSC-a može predstavljati novi pristup za prevenciju sedenja kose“, pišu istraživači u svom objavljenom radu.
Drugim rečima, MsSC se mogu kretati da menjaju stanja na način na koji druge matične ćelije ne rade, i izgleda da su ova mobilnost i plastičnost presudne za kontinuiranu proizvodnju melanina kroz melanocite.
Matične ćelije folikula dlake nisu potrebne za prelazak u ćelije folikula. Dakle, dok se generacija melanocita zaustavlja, sam folikul može nastaviti da potiskuje novi rast kose, kažu istraživači.
To delimično objašnjava zašto naša kosa može nastaviti da raste čak i kada izgubi boju, kažu istraživači.
Vredi napomenuti da su i ovde u igri i drugi mehanizmi, ne svodi se sve na MsSC: iz prethodnih studija takođe znamo da su genetika i nivoi stresa takođe uključeni u prosedu kosu kako starimo.
„Gubitak funkcije nalik kameleonu u matičnim ćelijama melanocita može biti odgovoran za sedu i gubitak boje kose“, kaže dermatolog Maiumi Ito sa Univerziteta u Njujorku.
„Ovi nalazi sugerišu da su pokretljivost matičnih ćelija melanocita i reverzibilna diferencijacija ključni za održavanje kose zdravom i obojenom.“
Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature.
