Decenijama se smatralo da se u Velikom slanom jezeru u Sjedinjenim Državama zvanično nalaze samo dve životinje veće od ćelije: škampi i mušice.
Osim toga, u ultra slanim vodama jezera pronađene su samo bakterije i alge.
Sada su naučnici pronašli treći oblik višećelijskog života koji takođe može da unese neugodnu količinu soli. I sve vreme se krio u jezeru.
Razbijajući grudve kalcijum karbonatnog blata zvanog mikrobijaliti, koje su izgradili mikroorganizmi na dnu jezera, istraživači sa Univerziteta u Juti potvrdili su ono na šta biolozi dugo sumnjaju: ispod površine jezera, daleko od našeg vidokruga, viju se crvi raznih vrsta.
To je najslanija sredina u kojoj su nematode ikada pronađene. A to mnogo govori pošto nematode žive u skoro svakom ekstremnom okruženju na planeti Zemlji.
Biolozi Džuli Jung i Majkl Verner predvodili su tim koji je otkrio crve. U proleće 2021. godine započeli su rigorozan lov na stvorenja na mestu jezera koje je tri do šest puta slanije od okeana.
„Prvo je to bilo samo hvatanje uzoraka segmenata. Ali onda kada smo primetili mikrobialite, lopatom smo odbacili male komadiće njih, pokušali da sačuvamo slojeve i vratili ih u laboratoriju“, objašnjava Jung.
Tamo gde drugi biolozi nisu uspeli, Jung i Verner su uspeli.
Koristeći moćnu tehniku za razdvajanje makromolekula kao što su DNK, RNK i proteini, biolozi su identifikovali žive nematode na svakoj lokaciji na kojoj su sakupljali uzorke.
„I sam sam ih tamo tražio, ali nisam tražio na istim mestima…“, kaže biolog Bajron Adams sa Univerziteta Brigam Jang, koji se konsultovao o otkriću.
„Čak i danas otkrivamo ove neverovatne stvari o ovom jezeru koje stoji na našem pragu već 170 godina.
Istraživači sumnjaju da se ovi skriveni crvi hrane bakterijama koje žive u njima i stvaraju ove prostirke. Oni takođe mogu zaštititi crve od sunca i od isušivanja kada se voda u jezeru povuče.
Istraživači nisu mogli da uzgajaju nematode u laboratoriji, pa da bi shvatili kako su preživeli, tim se okrenuo najproučavanijem okruglom crvu od svih: Caenorhabditis elegans.
U laboratoriji, ovo stvorenje je hranjeno ili bakterijama E. coli ili bakterijama koje žive u mikrobnim prostirkama u Velikom slanom jezeru. Crvi su zatim bili izloženi vodi jezera, koja je 50 puta slanija od uobičajenog staništa C. elegans.
Posle pet minuta, crvi hranjeni E. coli su nestali. Ali oni koji su zadržali mikrobe iz Velikog slanog jezera preživeli su duže od 24 sata.
„Nismo očekivali da će uspeti, ali jeste“, kaže Verner.
Rezultati sugerišu da postoji nešto u ovoj ishrani što omogućava da okrugli crvi u Velikom slanom jezeru prežive.
Genetske analize sugerišu da je čak 80 različitih nematoda prikupljeno sa bočatih i hiperslanih mesta na jezeru.
Tri su iz roda koji živi u morskim i priobalnim sedimentima. Ogromna većina ostalih nije odgovarala nijednom drugom poznatom rodu ili vrsti nematoda.
Istraživači smatraju da su ovi novi crvi jedinstveni za Veliko slano jezero, nastalo nakon dužeg perioda reproduktivne izolacije.
Baš kao što smo otkrili ovo novo stanište i njegove nove vrste, oni su u opasnosti da zauvek nestanu.
Danas je Veliko slano jezero školjka onoga što je nekada bilo. Kako se voda preusmerava za ljudsku upotrebu i klima se isušuje, obale se povlače, izlažući mikrobne prostirke elementima i povećavajući salinitet preostale vode. Zbog isušivanja jezera, Verner i Jung su morali da ostave kajake i koriste brdske bicikle da bi stigli do nekoliko lokacija tokom određenih godišnjih doba.
Neki naučnici smatraju da jezeru ima manje od pet godina pre nego što se ekosistem potpuno uruši. Ko zna šta će se u tom trenutku dogoditi sa njenim crvima.
„Postoji hitna potreba da se razume ova glavna zajednica i granice njihove nastanjivosti“, zaključuju Verner, Jung i njihove kolege.
