Naučnici su identifikovali dve vrste krtica za koje veruju da žive neotkrivene u planinama istočne Turske čak 3 miliona godina.
Nove krtice – nazvane Talpa hakkariensis i Talpa davidiana tatvanensis – pripadaju poznatoj grupi podzemnih sisara koji jedu beskičmenjake koji se nalaze širom Evrope i zapadne Azije.
Dok se samo jedna vrsta, Talpa europaea, nalazi u Britaniji, dalje na istoku postoji veliki broj različitih krtica, od kojih mnogi imaju veoma mali geografski raspon.
Istraživači su – koristeći najsavremeniju DNK tehnologiju – potvrdili da se novi oblici biološki razlikuju od drugih u grupi.
Obe naseljavaju planinske predele u istočnoj Turskoj, i u stanju su da prežive na temperaturama do 50°C leti i da budu zatrpane ispod dva metra snega zimi.
Studiju, objavljenu u Zoological Journal of the Linnean Societi, sproveli su istraživači sa Univerziteta Ondokuz Maiıs (Turska), Univerziteta Indijana (SAD) i Univerziteta Plimouth (Velika Britanija).
Viši autor David Bilton, profesor vodene biologije na Univerzitetu u Plimoutu, ranije je bio odgovoran za identifikaciju skoro 80 novih vrsta životinja, posebno insekata, i rekao je da su nova otkrića značajna iz više razloga.
„Danas je veoma retko pronaći nove vrste sisara“, rekao je on. „Postoji samo oko 6.500 vrsta sisara koje su identifikovane širom sveta i, za poređenje, poznato je oko 400.000 vrsta buba, sa procenjenim 1-2 miliona na Zemlji.“
„Površno gledano, nove mladeži koje smo identifikovali u ovoj studiji izgledaju slično drugim vrstama, pošto život pod zemljom nameće ozbiljna ograničenja evoluciji veličine i oblika tela – zaista postoji ograničen broj opcija dostupnih za mlade. Naša studija naglašava kako, u takvim okolnostima, možemo potceniti pravu prirodu biodiverziteta, čak i u grupama poput sisara, gde bi većina ljudi pretpostavila da poznajemo sve vrste sa kojima delimo planetu.“
Otkrića znače da je broj poznatih evroazijskih mladeža povećan sa 16 na 18, a svaka ima svoje posebne genetske i fizičke karakteristike.
Da bi identifikovali svoja najnovija otkrića, istraživači su proučavali veličinu i oblik različitih telesnih struktura, koristeći napredne matematičke analize, što im je takođe omogućilo da uključe primerke prikupljene u 19. veku koji su još uvek dostupni u muzejskim zbirkama.
Komplementarna analiza DNK krtica i detaljno poređenje sa poznatim vrstama potvrdili su njihovu posebnost.
Kao rezultat toga, Talpa hakkariensis — pronađena u regionu Hakkari na jugoistoku Turske — identifikovana je kao nova vrsta krtica, veoma prepoznatljiva i po svojoj morfologiji i po DNK.
Talpa davidiana tatvanensis — pronađena u blizini Bitlisa, takođe u jugoistočnoj Turskoj — takođe je identifikovana kao morfološki različita, ali je klasifikovana kao podvrsta Talpa davidiana. Prvi put identifikovan 1884. godine, T. davidiana, naveden je kao nedostatak podataka od strane Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN).
Profesor Bilton je dodao: „Ne sumnjamo da će dalja istraživanja otkriti dodatnu raznolikost i da je još novih vrsta krtica ostalo neotkriveno u ovom i susednim regionima. Usred sve većeg poziva na očuvanje globalne biodiverziteta, ako želimo da zaštitimo vrste, moramo da znaju da postoje. Kroz ovu studiju, ustanovili smo nešto kao skriveni džep biodiverziteta i znamo mnogo više o vrstama koje žive u njemu nego ranije. To će biti kritično za stručnjake za zaštitu prirode i društvo u celini, kada razmišljamo kako najbolje upravljati ovim delom planete“.
