Nije potrebno teleskopom posmatrati Mesec da bismo uočili da je prepun kratera. Tokom milijardi godina, naš nebeski sused bio je kontinuirano bombardovan asteroidima i kometama, što je ostavilo duboke ožiljke na njegovoj površini.
Najveće i najstarije poznato mesto udara na Mesecu je basen Južni Pol-Aitken (SPA), koji se proteže na skoro 2.000 kilometara (1.250 milja) na udaljenoj strani Meseca. Prema novim istraživanjima, naučnici su odredili starost SPA bazena na period između 4,32 i 4,33 milijardi godina.
Tim istraživača predvođen naučnicima sa Univerziteta u Mančesteru utvrdio je starost bazena analizom lunarnog meteoritnog uzorka poznatog kao Northwest Africa 2995. Ovaj meteorit, pronađen u Alžiru 2005. godine, sadržavao je uranijum i olovo koji su datirani na ovaj period.
Zašto je predložena starost SPA bazena značajna? Naime, ona je oko 120 miliona godina starija nego što se očekivalo.
„Tokom nekoliko decenija postojalo je opšte slaganje da je najintenzivniji period bombardovanja udarima bio koncentrisan između 4,2 i 3,8 milijardi godina — u prvih pola milijarde godina istorije Meseca,“ izjavio je Džošua Snejp, istraživač Royal Society na Univerzitetu u Mančesteru. „Ali sada, određivanje starosti bazena Južni Pol-Aitken na 120 miliona godina ranije slabi tvrdnju o ovom uskom periodu bombardovanja na Mesecu i umesto toga ukazuje na postojanje postepenog procesa udaraca tokom dužeg vremenskog perioda.“
Ovo istraživanje ima i posledice za ranu istoriju Zemlje. „Znamo da su Zemlja i Mesec verovatno doživeli slične udarce tokom svoje rane istorije, ali su stene na Zemlji izgubljene,“ rekao je Romain Tartese, viši predavač na Univerzitetu u Mančesteru. „Možemo iskoristiti ono što smo naučili o Mesecu kako bismo stekli uvid u ranu istoriju Zemlje.“
Iako je datiranje meteoritnog uzorka Northwest Africa 2995 pružilo dobru naznaku starosti SPA bazena, tim će morati da potvrdi ove podatke misijom povratka uzoraka iz samog kratera. Srećom, ponovo se vraćamo na Mesec!
Rad tima o ovom istraživanju objavljen je 16. oktobra u časopisu Nature Astronomy.
