Naučnici su razvili najtanje sočivo na svetu, debljine samo tri atoma, zahvaljujući kvantnom fenomenu. Ovaj inovativni pristup omogućava većini talasnih dužina svetlosti da prođu kroz sočivo, što može imati značajnu primenu u optičkim komunikacijama i uređajima kao što su naočare sa proširenom stvarnošću. Tim istraživača sa Univerziteta u Amsterdamu i Univerziteta Stanford očekuje da će njihovo otkriće unaprediti istraživanje ovog tipa sočiva, kao i razvoj minijaturnih elektronskih sistema.
Umesto tradicionalnog savijanja svetlosti korišćenjem zakrivljene površine prozirnog materijala, ovo sočivo koristi difrakciju fokusirajući dolazeće talase nizom žlebova. Tehnologija poznata kao Fresnel sočiva ili zonska pločasta sočiva, koja se vekovima koristi u proizvodnji tankih sočiva, sada je dobila kvantni podsticaj.
Korišćenjem tankog sloja poluprovodnika VS 2, istraživači su urezali koncentrične prstenove kako bi stvorili eksitone, čestice koje pomažu u fokusiranju specifičnih talasnih dužina svetlosti. Ovo sočivo je sposobno da fokusira crveno svetlo na udaljenosti od 1 milimetar, a pokazalo se da je njegova efikasnost još veća na nižim temperaturama.
Buduće studije će istražiti kako manipulisati ponašanjem eksitona radi poboljšanja efikasnosti i sposobnosti ovog sočiva. Moguće je da će se primeniti optički premazi na druge materijale, kao i razmatrati varijacije u električnom naboju radi daljeg unapređenja.
„Eksitoni su veoma osetljivi na gustinu naelektrisanja u materijalu, i stoga možemo promeniti indeks prelamanja materijala primenom napona“, objašnjava Jorik van de Grop, nanonaučnik sa Univerziteta u Amsterdamu.
