Zamrznite ih, zagrejte, bacite u prazan prostor; sa veštinama preživljavanja za razliku od bilo kog drugog organizma na planeti, ta izdržljiva stvorenja poznata kao tardigradi će se vraćati samo po još.
Iako je jasno da je njihova sposobnost da izdrže stres delimično posledica njihove sposobnosti da svoju unutrašnjost pretvore u gel, mehanizmi koji stoje iza ovog čina metaboličkog očuvanja još uvek nisu jasni.
Nova studija koju su vodili istraživači sa Univerziteta u Vajomingu otkrila je da ekspresija ključnih tardigradnih proteina u ljudskim ćelijama usporava metabolizam, pružajući kritičan uvid u to kako ovi praktično neuništivi beskičmenjaci mogu da prežive u najekstremnijim uslovima.
Tim se fokusirao na određeni protein nazvan CAHS D, za koji je već poznato da štiti od ekstremnog isušivanja (isušivanja). Kroz različite metode, istraživači su pokazali kako se CAHS D transformiše u stanje slično gelu kada je pod stresom, čuvajući molekule zaštićenim i štiteći od sušenja.
„Ova studija pruža uvid u to kako tardigradi, i potencijalno drugi organizmi tolerantni na isušivanje, preživljavaju sušenje koristeći biomolekularnu kondenzaciju“, pišu istraživači u svom objavljenom radu.
„Pored tolerancije na stres, naša otkrića pružaju put za praćenje tehnologija usredsređenih na indukciju biostaze u ćelijama, pa čak i celim organizmima, kako bi se usporilo starenje i poboljšalo skladištenje i stabilnost.
Tardigradi su već pokazali da mogu da prežive tople i hladne temperature i visoke nivoe radijacije koje bi bile fatalne za ljudska bića, kao i duge periode bez vode – što je inače neophodno za život. Oni čak mogu da prežive u svemiru.
Prethodna istraživanja su otkrila impresivan broj trikova koje tardigradi koriste da ostanu živi, a koji su se gradili stotinama miliona godina. U suštini, oni su veoma dobri u usporavanju životnih procesa uz pomoć CAHS D, a to bi moglo biti korisno i u ljudskim ćelijama.
„Neverovatno, kada unesemo ove proteine u ljudske ćelije, oni se geliraju i usporavaju metabolizam, baš kao kod tardigrada“, kaže molekularni biolog Silvija Sančez-Martinez sa Univerziteta Vajoming.
„Kada ljudske ćelije koje imaju ove proteine stavite u biostazu, one postaju otpornije na stres, prenoseći neke od sposobnosti tardigrada ljudskim ćelijama.“
Nekako u nastavku, možda ćemo moći da shvatimo kako da prenesemo deo te neverovatne tardigradne otpornosti na sopstvene ćelije i tkiva, potencijalno usporavajući biološko starenje i pomažući u tretmanima gde je bezbedno skladištenje ćelija na niskim temperaturama od vitalnog značaja, kao što je organ transplantacije .
Biće potrebno mnogo daljih istraživanja da bi se iskoristio ovaj prenos sposobnosti, istraživanja koja su već u toku sa nekim studijama koje se bave pitanjem da li tardigradni proteini mogu stabilizovati važne krvne proizvode koji se koriste za lečenje genetskih bolesti. Rani znaci obećavaju u nekoliko oblasti, uključujući način na koji se proteini pametno aktiviraju kada je stres iz okoline prisutan, i deaktiviraju kada nije.
„Kada se stres ublaži, tardigradni gelovi se rastvaraju, a ljudske ćelije se vraćaju svom normalnom metabolizmu“, kaže molekularni biolog sa Univerziteta Vajoming Tomas Butbi.
