Naučnici su uspeli da sačuvaju uzorke drevnog arktičkog leda za analizu u trci sa vremenom pre nego što se on otopi zbog klimatskih promena, rekli su ove nedelje.
Osam francuskih, italijanskih i norveških istraživača kampovalo je na norveškom arhipelagu Svalbard u martu i aprilu, hrabrivši oluje i nezgode kako bi sačuvali ključne ledene rekorde koji se mogu koristiti za analizu kako je klima na Zemlji izgledala u prošlosti i ucrtavanje razornog uticaja ljudske aktivnosti. imajući na tome sada.
Tim Fondacije Ice Memori izvukao je tri ogromne cevi leda sa glečera na Svalbardu. Oni će, kao i ostali prikupljeni 20-godišnjim projektom pokrenutim 2015. godine, biti sačuvani za buduću naučnu analizu u istraživačkoj stanici na Antarktiku.
Analiza hemikalija u tako dubokim „lednim jezgrama“ pruža vredne podatke o vekovima prošlih klimatskih i ekoloških uslova, dugo nakon što je prvobitni glečer nestao.
Ali to je trka za očuvanje ovog „ledenog sećanja“. Stručnjaci upozoravaju da kako globalne temperature rastu, otopljena voda curi u drevni led i rizikuje da uništi geohemijske zapise koje sadrži pre nego što naučnici prikupe podatke.
Kada je tim Ice Memori-a u martu postavio kamp na Holtedahlfonna, jednom od najviših i najsjevernijih glečera na Arktiku, prva prepreka je bilo vreme.
Umesto očekivanih -25 stepeni Celzijusa (-13 stepeni Farenhajta), žestoki vetrovi su primorali temperaturu na -40C, odlažući bušenje za nekoliko dana.
Zatim, kada su probušili rupu od 24,5 metara (80 stopa) u ledu, voda iz glečera koji se topio je pohrlila u nju.
Iako su radarski podaci prikupljeni od 2005. godine pokazali da je unutar glečera Holtedalhfonna bilo malo otopljene vode, „nismo očekivali da ćemo na odabranoj lokaciji za bušenje, krajem zime, naći tako proširen, obilan i zasićen vodonosnik“, objasnio je Jean-Charles Gallet , snežni fizičar na Norveškom polarnom institutu i koordinator ekspedicije.
„Glečeri ne samo da dramatično gube svoju masu, već i svoj hladni sadržaj.
Vodonosni slojevi su podzemni rezervoari slatke ili slane vode koji prožimaju kristale leda u glečerima i slabe ih.
„Videvši svu tu vodu u glečeru, dobili smo najjasniji dokaz do sada o efektima koje dramatične klimatske promene imaju na Arktiku“, rekao je Daniele Zanoni, član tima sa Univerziteta Ca’ Foscari u Veneciji.
Emisije ugljenika izazvane ljudima zagrejale su planetu za 1,15 stepeni Celzijusa od kada je industrijalizacija, pokretana fosilnim gorivima, počela u 19. veku. Studije pokazuju da se Arktik zagreva između dva i četiri puta brže od globalnog proseka.
Ujedinjene nacije su u petak saopštile da je 40-ak svetskih „referentnih glečera“ — onih za koje postoje dugoročna posmatranja — sada u proseku više od 26 metara tanje nego 1970. godine.
Pritisak otopljene vode koja je jurila u bušotinu Holtedalhfonna oštetila je dva motora za bušenje tima, primoravajući ih da se presele na vrh glečera Dovrebreen, 13 metara više.
Kada je bušenje nastavljeno, istraživači su uspeli da izvuku tri ledena jezgra dugačka 50-75 metara. Slojevi i mehurići vazduha zarobljeni u ovim dragocenim prozirnim cilindrima, prečnika samo desetak centimetara, mogli bi da sadrže i do 300 godina klimatske istorije.
U toku je trka za glaciologe, koji „vide kako njihov primarni materijal zauvek nestaje sa površine planete“, rekao je za AFP 3. aprila Džerom Čapelaz, predsednik fondacije Ice Memori.
„Naša je odgovornost kao glaciologa ove generacije da se pobrinemo da se deo toga sačuva.
Kada su istraživači imali tri uzorka leda, temperatura na Svalbardu je porasla do -3C, pretvarajući deo rute nazad do njihove baze u istraživačkoj stanici u Ni-Alesundu u izdajničku bujicu vode.
Dve ledene jezgre su napravile bazu, ali je treća još uvek zaglavljena na mestu bušenja, čekajući da bude isporučeno lepše vreme.
U međuvremenu, Ice Memori je uputio međunarodnu molbu drugim istraživačima.
„Potrebno nam je (oni)… brzo da prikupimo uzorke sa ugroženih glečera ili da spasimo… već prikupljena jezgra leda, da sačuvamo ove veoma dragocene podatke u utočištu Ledeno pamćenje na Antarktiku“, rekao je paleoklimatolog i stolica Carlo Barbante.
„Ako izgubimo ovakve arhive, izgubićemo sećanje na ljudsku promenu klime“, naglasila je direktorka Ice Memori-a Anne-Catherine Ohlmann.
„Takođe ćemo izgubiti ključne informacije za buduće naučnike i kreatore politike, koji će morati da donose odluke za dobrobit društva.“
