Istraživači iz Južne Floride koji pokušavaju da spreče grabežljive ribe da proždiru laboratorijski uzgajane korale, hvataju se za biorazgradive slamke u pokušaju da obnove ono što neki nazivaju morskom prašumom.
Naučnici širom sveta godinama rade na rešavanju opadanja populacije koralnih grebena. Samo prošlog leta, grupe za spasavanje grebena u Južnoj Floridi i na Floridi Kis pokušavale su da spasu korale od rastuće temperature okeana. Osim što rade na održavanju postojećih korala u životu, istraživači su takođe uzgajali nove korale u laboratorijama, a zatim ih stavljali u okean.
Ali zaštita podvodnog ekosistema koji održava više od 25% svih morskih vrsta nije laka. Još veći izazov je osigurati da koral koji se uzgaja u laboratoriji i stavlja u okean ne postane skupa hrana za ribe.
Istraživač mora Kajl Pisano rekao je da je jedan od problema to što grabežljivci poput ribe papagaja pokušavaju da ugrizu i unište tek presađene korale u oblastima kao što je Južna Florida, ostavljajući im stopu preživljavanja manje od 40%. Sa projektima koji zahtevaju da se hiljade korala zasade tokom sledeće godine i desetine hiljada korala koje će biti zasađene tokom sledeće decenije, gubici se zbrajaju kada komadi korala mogu koštati više od 100 dolara svaki.
Pisano i njegov partner, Kirk Dotson, razvili su Coral Fort, tvrdeći da mali biorazgradivi kavez koji je delimično napravljen od slamki povećava stopu preživljavanja transplantiranih korala na preko 90%.
„Ribe papagaji na grebenu zaista uživaju u grickanju tek presađenog korala“, rekao je Pisano. „Oni to tretiraju kao kokice.“
Na sreću, ribe na kraju gube interesovanje za korale kako sazrevaju, ali naučnici u međuvremenu moraju da zaštite korale. Prepreke za cevi od nerđajućeg čelika i PVC-a bile su postavljene oko presađenog korala u prošlosti, ali te barijere je trebalo očistiti od rasta algi i na kraju ukloniti.
Pisano je imao ideju da stvori zaštitnu barijeru koja bi se na kraju rastvorila, eliminišući potrebu za održavanjem ili uklanjanjem. Počeo je da sprovodi eksperimente na moru sa biorazgradivim koralnim kavezima kao deo magistarskog programa na Univerzitetu Nova Jugoistočna. Koristio je supstancu zvanu polihidroksialkanoat, biopolimer dobijen fermentacijom ulja kanole. PHA se biorazgrađuje u okeanu, ostavljajući samo vodu i ugljen-dioksid. Njegovi nalazi su objavljeni prošle godine.
Koralni kavez se sastoji od krečnjačkog diska okruženog sa osam vertikalnih slamki za piće brenda fade, koje je napravio VinCup Inc. sa sedištem u Atlanti. Uređaj nema gornji deo, rekao je Pisano, jer je mladom koralu potrebna sunčeva svetlost, a ribama papagaja ne uglavnom žele da se postave licem nadole da bi jeli.
Dotson, penzionisani vazduhoplovni inženjer, upoznao je Pizano preko svog profesora na Nova Southeastern, i njih dvojica su osnovali Reef Fortifi Inc. da bi dalje razvili i plasirali na tržište Coral Fort koji je na čekanju za patent. Prva serija kaveza je bila po ceni od 12 dolara, ali Pisano i Dotson veruju da bi se to moglo promeniti kako se proizvodnja povećava.
Rani prototipovi kaveza napravljeni od standardnih slamki za piće Fade mogli su da zaštite korale oko dva meseca pre nego što se rastvore u okeanu, ali to nije bilo dovoljno dugo da nadmaši interesovanje papagaja. Kada su Pisano i Dotson zatražili pomoć, kompanija ih je uverila da može napraviti bilo koji prilagođeni oblik od svog biorazgradivog PHA materijala.
„Ali pokazalo se da boba slamke, direktno iz kutije, rade sasvim dobro“, rekao je Dotson.
Boba slamke su šire i deblje od običnih slamki za piće. Koriste se za piće na bazi čaja koje uključuje kuglice tapioke na dnu šolje. Za Pizano i Dotsona, ta dodatna debljina znači da slamke traju dovoljno dugo da zaštite rastuće korale pre nego što bezopasno nestanu.
Reef Fortifi se nada da će raditi na projektima obnove grebena širom sveta. Koraljne tvrđave već koriste istraživači na Nova Southeastern i Univerzitetu u Majamiju, kao i Havajski odsek za vodene resurse.
Rič Karp, istraživač korala na Univerzitetu u Majamiju, rekao je da koriste koralne tvrđave oko mesec dana. Istakao je da obavljanje bilo kakvog posla pod vodom zahteva mnogo vremena i truda, tako da zaštitni kavez koji se rastvara kada više nije potreban u suštini smanjuje njihov rad na pola.
„Jednostavno zatvaranje korala u kaveze i kasnije uklanjanje kaveza, to je dva puta više posla, dva puta više vremena na dnu“, rekao je Karp. „I nije baš skalabilno.“
Stručnjaci kažu da su koralni grebeni značajan deo okeanskog ekosistema. Oni zauzimaju manje od 1% okeana širom sveta, ali pružaju hranu i sklonište za skoro 25 procenata morskog života. Koralni grebeni takođe pomažu u zaštiti ljudi i njihovih domova duž obale od olujnih udara tokom uragana.
