Naučnici iz Northvestern Medicine razvili su novi ćelijski model fibroida materice koji potiču od uobičajenih genetskih mutacija, što će ubrzati dalje istraživanje i razvoj budućih tretmana, prema nalazima objavljenim u Nature Communications.
Procenjuje se da će više od polovine svih žena razviti fibroide materice – nekancerozne mišićne tumore koji rastu u zidu materice – u nekom trenutku svog života, prema Američkom koledžu akušera i ginekologa.
Nije jasno šta uzrokuje razvoj mioma materice, ali mnogi naučnici veruju da hormonski i genetski faktori igraju ulogu.
Skoro 70% fibroida materice je povezano sa mutacijom gena MED12, ali istraživanje je otežano nedostatkom upravljivih ćelijskih modela za proučavanje, rekao je dr Mazhar Adli, vanredni profesor akušerstva i ginekologije na Odseku za Reproduktivna nauka u medicini i viši autor studije.
„Kada se uzgajaju u laboratoriji, mutantne ćelije u tumoru fibroida ne prežive i stoga se ne može stvoriti ćelijski model koji oponaša tumore fibroida“, rekao je Adli, koji je takođe član Robert H. Lurie Comprehensive Cancer Center of Northvestern Universiti.
Da bi se suočio sa ovim izazovom, njegova laboratorija je koristila tehnologiju za uređivanje genoma zasnovanu na CRISPR-u za precizno projektovanje ćelija koje imaju istu mutaciju u genu MED12.
„Otkrili smo da se ove konstruisane mutantne ćelije, poput ćelija tumora fibroida, nisu dobro razmnožavale u 2D kulturi, ali kada ih uzgajamo u 3D uslovima, to bolje oponaša normalnu in vivo fiziologiju i bolje su se razmnožavale“, rekao je Adli.
Nakon uspešnog kultivisanja mutiranih ćelija mioma u 3D sferama, Adli i njegovi saradnici su primetili da ćelije proizvode povišene nivoe kolagena, ključnu karakteristiku fibroida materice, kao i druge hromozomske abnormalnosti koje se obično vide kod mioma materice kod pacijenata.
„Posedovanje tačnog ćelijskog modela rasta fibroida materice će pomoći u budućim istraživanjima u vezi sa lečenjem fibroida“, rekao je Adli.
„Ovaj model nam otvara vrata da sprovedemo naredne studije kako bismo pokušali da identifikujemo lekove koji će selektivno ciljati ove mutantne ćelije fibroida“, rekao je Adli. „Nismo mogli da radimo ove eksperimente ranije jer nismo imali sistem modela. Sada kada imamo, u mogućnosti smo da sprovodimo CRISPR skrining visoke propusnosti da identifikujemo potencijalne terapeutske ciljeve.“
Pored naknadnih studija o potencijalnim ciljevima lečenja fibroida materice, Adlijevi ćelijski modeli će biti dostupni drugim naučnicima i nadamo se da će ubrzati dalja istraživanja ovog stanja.
„Do sada je nedostajala osnovna biologija ove bolesti“, rekao je Adli. „Ili nije bilo dovoljno resursa ili nije postojao dobar sistem modela koji bi zaista razumeo molekularnu biologiju i genomske karakteristike ove bolesti. Mislim da će nam ovaj sistem modela i dodatni sistemi modela koje generišemo zaista pomoći da razumemo bolest u mnogo bolji, lakši način.“
