Gonipterus platensis, ili Eucaliptus njuška buba, ima veliki uticaj na šumske plantaže eukaliptusa širom sveta, i uglavnom se kontrolišu korišćenjem mikro osa Anaphes spp, iako stope kontrole retko postaju finansijski održive. Ovo je navelo tim naučnika da potraži prirodno inficirane patogene gljive kako bi se pozabavio problemom eukaliptusa.
Širom sveta, šuma eukaliptusa pokriva više od 20 miliona ha. Na Iberijskom poluostrvu, eukaliptus njuška buba može izazvati nivo defolijacije od 100% i proizvesti gubitak zapremine drveta do 86%. Iako je drvo eukaliptusa važno za proizvodnju papirne pulpe, biokontrola eukaliptusa njuškavica je daleko od potpune, au nekim prilikama je potrebna hemijska kontrola.
Identifikacija gljivica patogenih za eukaliptusovu njušku nije nova. Ono što je značajno u ovom novom istraživanju jeste da je naučnik sakupio gljive od prirodno zaraženih buba u trenutnom području rasprostranjenja u Kolumbiji, tako da će gljive biti dobro prilagođene uslovima životne sredine i obećavajuće za suzbijanje buba u šumskim plantažama.
Da bi se osiguralo da su obnovljene gljive dobre za razvoj bio-pesticida, naučnik je ove gljive okarakterisao u smislu insekticidne aktivnosti, tolerancije UV-B zračenja i drugih parametara. Ova karakteristika osigurava da su gljive dobre za njihovu masovnu proizvodnju i da su, kada se koriste u šumskim plantažama, otporne na uslove životne sredine. Beauveria pseudobassiana i Metarhizium brunneum su bile najvirulentnije gljive. B. pseudobassiana je bio najprilagođeniji za proizvodnju bio-pesticida i tolerantniji na ispitane uslove životne sredine.
Rad je objavljen u časopisu Biološka kontrola.
Pronađene gljive bi se mogle koristiti za razvoj bio-pesticida, nakon ispitivanja u šumama eukaliptusa. Za ovaj korak istraživači traže nova sredstva. Nakon toga, gljive bi se mogle koristiti u drugim zemljama u kojima insekt nanosi veliku štetu.