Istraživači su otkrili da glatke mišićne ćelije koje oblažu arterije ljudi sa aterosklerozom mogu da se promene u nove tipove ćelija i da razviju osobine slične raku koje pogoršavaju bolest. Studija je objavljena u časopisu Cirkulacija.
Aterosklerozu karakteriše sužavanje arterijskih zidova i može povećati rizik od bolesti koronarnih arterija, moždanog udara, bolesti perifernih arterija ili poremećaja bubrega. Nalazi, podržani od strane Nacionalnog instituta za zdravlje (NIH), mogli bi utrti put za upotrebu lijekova protiv raka za suzbijanje mehanizama sličnih tumoru koji pokreću nakupljanje plaka u arterijama, glavnog uzroka kardiovaskularnih bolesti.
„Ovo otkriće otvara potpuno novu dimenziju za naše razumevanje terapijskih strategija za prevenciju i lečenje ateroskleroze“, rekao je dr Ahmed Hasan, direktor programa u Odeljenju za kardiovaskularne nauke u Nacionalnom srcu, pluća, i Institut za krv, deo NIH.
„Prethodna istraživanja su pokazala da ateroskleroza i rak mogu imati neke sličnosti, ali ova povezanost do sada nije u potpunosti opisana.“
Koristeći kombinaciju molekularnih tehnika u modelima miša i uzorcima tkiva uzetih od pacijenata sa aterosklerozom, istraživači su okarakterisali molekularne mehanizme koji pokreću ćelije glatkih mišića da pređu u tipove ćelija slične raku.
Istraživači su otkrili povećanu stopu oštećenja DNK i genomsku nestabilnost — dva obeležja raka — u konvertovanim ćelijama glatkih mišića aterosklerotskog plaka u poređenju sa zdravim tkivom. Genomska nestabilnost je povećana tendencija da se mutacije DNK i druge genetske promene dešavaju tokom deobe ćelije.
Daljnjim ispitivanjem, takođe su otkrili da su geni povezani sa rakom postali aktivniji dok su glatke mišićne ćelije bile reprogramirane u ćelije koje su činile plak. Korišćenje mišjeg modela koji izražava poznatu mutaciju raka ubrzalo je reprogramiranje i pogoršalo aterosklerozu. Konačno, lečenje aterosklerotičnih miševa lekom protiv raka niraparibom, koji cilja oštećenje DNK, pokazalo je potencijal za prevenciju i lečenje ateroskleroze.
„U stvari, videli smo da niraparib zapravo smanjuje aterosklerotične plakove kod miševa“, rekao je dr Huize Pan, docent medicine na Univerzitetskom medicinskom centru Vanderbilt, Nešvil, Tenesi, i prvi autor studije.
Muredach Reilli, MD, profesor medicine na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, i stariji autor studije, objasnio je da razumevanje molekularnih mehanizama koji pokreću tranziciju ćelija glatkih mišića može pružiti mogućnosti da se poremete putevi slični tumorima i promeni način ćelija se ponaša, zauzvrat sprečava ili usporava napredovanje ateroskleroze.
