Prva generacija zvezda transformisala je univerzum. Unutar njihovih jezgara, jednostavni vodonik i helijum spojeni su u dugu elemenata. Kada su ove zvezde umrle, eksplodirale su i poslale ove nove elemente širom univerzuma. Gvožđe koje teče u vašim venama i kalcijum u vašim zubima i natrijum koji pokreće vaše misli rođeni su u srcu davno umrle zvezde.
Niko nije uspeo da pronađe nijednu od te prve generacije zvezda, ali naučnici su objavili jedinstveno otkriće: zvezdu iz druge generacije koja se prvobitno formirala u drugoj galaksiji od naše.
„Ova zvezda pruža jedinstveni prozor u veoma rani proces formiranja elemenata u galaksijama koje nisu naše“, rekao je Anirud Čiti, postdoktorski saradnik Univerziteta u Čikagu i prvi autor u radu koji objavljuje nalaze. „Izgradili smo ideju o tome kako izgledaju ove zvezde koje su hemijski obogaćene prvim zvezdama na Mlečnom putu, ali još uvek ne znamo da li su neki od ovih potpisa jedinstveni, ili su se stvari dešavale slično u drugim galaksijama.“
Rad je objavljen 20. marta u časopisu Astronomija prirode.
Chiti se specijalizovao za ono što se zove zvezdana arheologija: Rekonstrukcija kako su najranije generacije zvezda promenile univerzum. „Želimo da razumemo kakva su bila svojstva tih prvih zvezda i koji su bili elementi koje su proizveli“, rekao je Čiti.
Ali niko još nije uspeo direktno da vidi ove zvezde prve generacije, ako ih ima u svemiru. Umesto toga, Čiti i njegove kolege traže zvezde koje su nastale iz pepela te prve generacije.
To je težak posao, jer je čak i druga generacija zvezda sada neverovatno drevna i retka. Većina zvezda u univerzumu, uključujući naše sunce, rezultat je desetina do hiljada generacija, svaki put stvarajući sve više i više teških elemenata.
„Možda je manje od jedne od 100.000 zvezda na Mlečnom putu jedna od ovih zvezda druge generacije“, rekao je on. „Ti zaista pecaš igle iz stogova sena.
Ali vredi toga da dobijete snimke kako je svemir izgledao u prošlost. „U svojim spoljnim slojevima, ove zvezde čuvaju elemente blizu mesta gde su se formirale“, objasnio je on. „Ako možete da pronađete veoma staru zvezdu i dobijete njen hemijski sastav, možete razumeti kakav je bio hemijski sastav univerzuma gde se ta zvezda formirala pre nekoliko milijardi godina.
Intrigantna neobičnost
Za ovu studiju, Chiti i njegove kolege usmerili su svoje teleskope na neobičnu metu: zvezde koje čine Veliki Magelanov oblak.
Veliki Magelanov oblak je svetao deo zvezda vidljiv golim okom na južnoj hemisferi. Sada mislimo da je to nekada bila zasebna galaksija koju je uhvatila gravitacija Mlečnog puta pre samo nekoliko milijardi godina. Ovo ga čini posebno zanimljivim jer su njegove najstarije zvezde formirane izvan Mlečnog puta – dajući astronomima priliku da saznaju da li su uslovi u ranom univerzumu izgledali isto, ili su bili drugačiji na drugim mestima.
Naučnici su tražili dokaze o ovim posebno drevnim zvezdama u Velikom Magelanovom oblaku i katalogizirali deset od njih, prvo pomoću Gaia satelita Evropske svemirske agencije, a zatim i Magelanovog teleskopa u Čileu.
Jedna od ovih zvezda je odmah iskočila kao neobičnost. Imala je mnogo, mnogo manje težih elemenata u sebi od bilo koje druge zvezde koja je do sada viđena u Velikom Magelanovom oblaku. To znači da je verovatno nastala kao posledica prve generacije zvezda – tako da još nije izgradila teže elemente tokom ponovljenih rađanja i smrti zvezda.
Planirajući njegove elemente, naučnici su bili iznenađeni kada su videli da ima mnogo manje ugljenika od gvožđa u poređenju sa onim što vidimo u zvezdama Mlečnog puta.
„To je bilo veoma intrigantno i sugeriše da možda povećanje ugljenika najranije generacije, kao što vidimo na Mlečnom putu, nije bilo univerzalno“, rekao je Čiti. „Moraćemo da uradimo dalje studije, ali to sugeriše da postoje razlike od mesta do mesta.
„Mislim da popunjavamo sliku o tome kako je izgledao proces obogaćivanja ranih elemenata u različitim okruženjima“, rekao je on.
Njihovi nalazi su takođe potvrdili druge studije koje sugerišu da je Veliki Magelanov oblak napravio mnogo manje zvezda na početku u poređenju sa Mlečnim putem.
Chiti trenutno vodi program snimanja za mapiranje velikog dela južnog neba kako bi pronašao najranije moguće zvezde. „Ovo otkriće sugeriše da bi trebalo da bude mnogo ovih zvezda u Velikom Magelanovom oblaku ako pažljivo pogledamo“, rekao je on. „Zaista je uzbudljivo otvoriti zvjezdanu arheologiju Velikog Magelanovog oblaka i moći tako detaljno mapirati kako su prve zvijezde hemijski obogatile svemir u različitim regionima.
