Istraživači su identifikovali strategiju koja može da nadoknadi slučajnu i nepredvidivu prirodu vremenskih uslova koji ugrožavaju napore za smanjenje emisije ugljenika u sektoru pomorstva.
Nepravilno vreme je glavni izvor zabrinutosti za vlasnike brodova koji postavljaju moderna jedra kako bi smanjili emisiju ugljenika. Međutim, novo istraživanje Univerziteta u Mančesteru ističe operativne strategije koje mogu smanjiti emisije iz broda do četvrtine, jačajući poverenje u jedra kao alat za dekarbonizaciju.
Procenjuje se da sektor međunarodnog transporta doprinosi 2%–3% globalnih emisija ugljenika godišnje, a njegov cilj da smanji ugljenik za 50% u odnosu na nivoe iz 2008. do 2050. nije u skladu sa smanjenjem zahtevanim Pariskim klimatskim sporazumom, što znači da je pomorstvo sektor zahteva hitnu globalnu akciju.
Istraživanje, objavljeno u časopisu Ocean Engineering, izračunalo je emisiju ugljenika iz više od 1.000 polazaka brodova koji su isplovili sa tri glavne brodske rute. Rezultati su otkrili da bi kombinovanje moderne tehnologije jedara sa efikasnim sistemima za rutiranje moglo da pruži veće garancije uštede ugljenika korišćenjem tehnike koja smanjuje neizvesnost zbog nepredvidivih vremenskih obrazaca.
Dr Džejms Mejson, prethodno postdoktorski istraživač, a sada gostujući akademik u Tindall centru za istraživanje klimatskih promena na Univerzitetu u Mančesteru, rekao je: „Trenutne mere za smanjenje emisije ugljenika uključuju ugradnju tehnologija za naknadnu ugradnju, kao što je tehnologija pogona na vetar, gde je moderna jedra proizvode direktnu energiju vetra da bi se smanjila snaga koju troši brodski motor.. Vremenske rute se takođe koriste kao efikasan sistem rutiranja koji omogućava brodu da odstupi od standardnih ruta za otpremu u potrazi za novim rutama sa povoljnijim vetrovima.
„Trenutne akademske metode pretpostavljaju savršeno predviđanje budućeg vremena, a ne uzimajući u obzir nepredvidive vetrove koji se dešavaju u realnom vremenu. Ovo može štetno da smanji uštedu ugljenika od vremenskih ruta i može predstavljati pravi izazov za sektor brodarstva kada pokušava da ispuni svoje ciljevi smanjenja klime“.
Dr Alejandro Galjego Šmid, viši predavač u Tindall centru za istraživanje klimatskih promena, dodao je: „Ovo istraživanje pruža uvid u to koje su rute najosetljivije na promenu vremenske prognoze kada se koristi pogon vetra i procenjuje strategiju koja bi mogla da pomogne u ublažavanju štetan uticaj koji mogu imati nepredvidivi vremenski uslovi.“
Strategija odražava postojeće metode rutiranja u sektoru ažuriranjem vremena i vetra svakih 12 sati kako bi se omogućilo brodovima da prilagode svoje rute na osnovu najpreciznije dostupne vremenske prognoze.
Da bi se testirala strategija, studija je simulirala 1.080 polazaka brodova preko istoka i zapada u Severnom moru, Južnom Atlantskom okeanu i Severnom Atlantskom okeanu, koji imaju vreme putovanja do 12 dana.
Istraživanje je pokazalo da je metoda uspešno smanjila nesigurnost od nepredvidivih vremenskih prilika i pokazala da jedra i efikasno rutiranje mogu da obezbede godišnju uštedu ugljenika do 25%.
Međutim, dok metoda smanjuje nesigurnost zbog nepredvidivog vremena, ona je ne uklanja u potpunosti. Pogon na vetar i efikasno rutiranje mogu da obezbede maksimalnu uštedu ugljenika do 29% u idealnim uslovima, a vremenska nesigurnost smanjuje ove uštede za 10%–20%. Potrebna su dalja istraživanja da bi se razumelo kako brodovi mogu postići ove maksimalne uštede u praksi.
Smanjenje emisija iz transporta do četvrtine korišćenjem pogona na vetar sa efikasnim rutiranjem moglo bi da pruži velike koristi za ovaj sektor. Istraživanje nudi jasnije razumevanje potencijalnih ušteda ugljenika koje se mogu postići kroz strategije dekarbonizacije pogona na vetar, bez kojih ciljevi Pariskog sporazuma o klimi mogu izostati iz vida.
