Nekoliko moždanih struktura povećalo je svoju zapreminu kod ljudi rođenih 1970-ih, u odnosu na one rođene 1930-ih, što može da smanji rizik od demencije.
Nova studija je otkrila da naši mozgovi postaju sve veći, što bi mogla da bude zaista dobra vest kad je reč o smanjenju rizika od demencije, piše Euronews Srbija.
Istraživači sa Univerziteta u Kaliforniji analizirali su podatke iz ogledne grupe u Framingham Heart Study (FHS) koja je praćena još 1948. godine u SAD i prvobitno se sastojala od 5.209 muškaraca i žena između 30 i 62 godine.
Studija je nastavljena punih 75 godina, što znači da sada uključuje učesnike rođene od 1930-ih do 1970-ih.
Iako je studija prvobitno bila zamišljena za proučavanje kardiovaskularnih bolesti, istraživači su se fokusirali na rezultate MRI (magnetne rezonance) više od 3.200 ljudi.
Objavljeni u časopisu JAMA Neurology, njihovi nalazi su pokazali značajno povećanje različitih cerebralnih mera tokom vremena.
„Čini se da decenija kada se neko rodi utiče na veličinu mozga i potencijalno dugoročno zdravlje mozga“, rekao je Čarls Dekarli, prvi autor studije i profesor neurologije na University of California.
„Genetika igra glavnu ulogu u određivanju veličine mozga, ali naši nalazi ukazuju na to da spoljni uticaji – kao što su zdravstveni, društveni, kulturni i obrazovni faktori – takođe mogu da igraju ulogu“, dodao je on.
Došlo je do povećanja zapremine mozga od oko 6,6 odsto sa prosečnom zapreminom od 1.234 mililitara za učesnike rođene 1930-ih, u poređenju sa 1.321 mililitarom za ljude rođene 1970-ih.
Istraživači su takođe otkrili da se površina spoljašnjeg sloja mozga – nazvana kortikalna površina – povećala za skoro 15 odsto između ljudi rođenih 1930-ih u poređenju sa ljudima rođenim 1970-ih.
Takođe je došlo do povećanja zapremine bele materije, sive materije i hipokampusa između starijih i mlađih učesnika.
„Veće strukture mozga poput onih koje smo primetili u našoj studiji mogu da odražavaju poboljšani razvoj mozga i poboljšano zdravlje mozga“, rekao je Dekarli.
„Veća struktura mozga predstavlja veću moždanu rezervu i može da ublaži efekte bolesti mozga povezanih sa starenjem kao što su Alchajmerova bolest i srodne demencije“, dodao je on.
Trenutno, više od 55 miliona ljudi širom sveta ima demenciju, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), pri čemu je između 60 i 70 odsto slučajeva Alchajmerova bolest.
U SAD, dok broj slučajeva Alchajmerove bolesti raste, incidencija ovog stanja, ili procenat pogođene populacije, opada.
Prethodna studija učesnika iz istog istraživanja otkrila je smanjenje incidence demencije po deceniji za 20 odsto od 1970-ih.
„Pretpostavljamo da veći volumen mozga ukazuje na veći razvoj mozga i potencijalno veću ‘rezervu mozga’ što bi moglo da objasni opadanje incidencije demencije kao što je ranije objavljeno“, objašnjavaju istraživači u najnovijoj studiji.
Međutim, veličina mozga je samo jedan deo slagalice. SZO navodi da ljudi mogu da smanje rizik od demencije fizičkom aktivnošću i zdravom ishranom.
Istraživači kažu da su potrebna dalja istraživanja, posebno u različitim oglednim grupama, jer belci čine većinu aktuelne studijske grupe.
