„Ova studija nam pomaže da bolje razumemo kako distribuirana čvorišta u jezičkoj mreži mozga rade zajedno i komuniciraju kako bi nam omogućila da razumemo složene rečenice“, kaže neuronaučnik Oscar Voolnough iz Centra za zdravstvene nauke Univerziteta Teksas u Hjustonu.
Iako je bilo mnogo istraživanja o tome koji regioni mozga svetle kada ljudi čitaju, do sada nismo u potpunosti razumeli kako neuronska kola u tim regionima mozga funkcionišu da nam pomognu da shvatimo smisao reči.
Istraživači su dobili neviđene poglede na ljudski mozak proučavajući moždanu aktivnost 36 ljudi kojima su ugrađene intrakranijalne elektrode kao deo lečenja epilepsije.
Tim je beležio neuronsku aktivnost učesnika u realnom vremenu dok su čitali tri stvari: smislene rečenice; spisak reči ili pseudo reči; i rečenice koje su koristile ispravnu gramatiku i sintaksu, ali su bile ispunjene izmišljenim rečima, koje su istraživači nazvali „Jabbervocki“ rečenicama.
Postalo je jasno da postoje dve susedne moždane mreže koje su radile i odvojeno i zajedno da bi imale smisla u onome što se čita.
Prva mreža uključuje frontalni režanj mozga koji šalje signale temporalnom režnju. Ova mreža se aktivira kada osoba počinje da shvata značenje dok se kreće duž rečenice.
Druga mreža koristi drugi deo temporalnog režnja mozga i šalje signale nazad u frontalni režanj, a više se aktivirala rečima na listi, a ne čitanjem cele rečenice, što sugeriše da povećava razumevanje pojedinačnih reči.
Radeći zajedno, čini se da nam ove mreže omogućavaju da razumemo oba pojedinačna sveta i da preuzmemo značenje iz celih rečenica.
„Naši mozgovi su izuzetno međusobno povezani i da bismo razumeli jezik zahteva precizan niz brzih, dinamičkih procesa koji će se odvijati na više mesta u celom našem mozgu“, kaže Vulno.
Istraživanje je važno, ne samo zato što je dobro razumeti kako naš mozak obavlja tako fundamentalni zadatak, već i zato što postoji mnogo ljudi koji se bore da čitaju ili doživljavaju poremećaje kao što je disleksija, koja pogađa otprilike 15 odsto ljudi u US.
„Naš rad jasno stavlja do znanja da se većina procesa – recimo razumevanje ili generisanje jezika – ne dešavaju u jednom regionu, već se najbolje razumeju kao veoma prolazna stanja koja mnoga odvojena područja mozga postižu veoma kratkim, ali kritičnim interakcijama. “, kaže viši autor studije, neurohirurg Nitin Tandon, takođe sa Centra za zdravstvene nauke Univerziteta Teksas.
