Naučnici su objavili prvi skup naučnih podataka snimljenih teleskopom Euclid, koji pokazuju uzbudljiv uvid u daleku prošlost univerzuma.
Teleskop, lansiran u julu 2023. godine, deo je Satelitske misije tamne energije, koja ima za cilj mapiranje mračnog univerzuma.
Predvođena Evropskom svemirskom agencijom u saradnji sa konzorcijumom Euclid—koji uključuje astronome sa Univerziteta u Mančesteru na vodećim pozicijama—misija nastoji da otkrije misterije tamne materije i tamne energije i otkrije kako i zašto univerzum izgleda onako kako izgleda danas. .
Rana zapažanja, opisana u nizu naučnih radova objavljenih danas, uključuju pet nikada ranije viđenih slika univerzuma.
Radovi takođe opisuju nekoliko novih otkrića, uključujući slobodno lebdeće novorođene planete, novoidentifikovana ekstragalaktička zvezdana jata, nove patuljaste galaksije male mase u obližnjem jatu galaksija, distribuciju tamne materije i svetlosti unutar klastera u jatu galaksija i veoma udaljene svetle galaksije iz prve milijarde godina univerzuma.
Nalazi daju uvid u neviđenu moć Euklidovog teleskopa, koji je dizajniran da obezbedi najprecizniju mapu našeg univerzuma tokom vremena i demonstrira Euklidovu sposobnost da otkrije tajne kosmosa.
Kristofer Konselis, profesor ekstragalaktičke astronomije na Univerzitetu u Mančesteru, rekao je: „Euklid će potpuno revolucionisati naš pogled na univerzum. Već ovi rezultati otkrivaju važna nova otkrića o lokalnim galaksijama, novim nepoznatim patuljastim galaksijama, ekstrasolarnim planetama i nekim od prvih galaksije su samo vrh ledenog brega u smislu onoga što će uskoro doći do nepoznatih detalja o tamnoj energiji i dati potpunu sliku o tome kako je došlo do formiranja galaksija u celom kosmičkom vremenu.
Majkl Braun, profesor astrofizike na Univerzitetu u Mančesteru, dodao je: „Izuzetni podaci koje Euklid isporučuje na velikom delu neba obećavaju da će revolucionisati naše razumevanje tamne energije. Izuzetno je uzbudljivo biti deo tima koji radi na izvući ove glavne naučne rezultate.“
Program zapažanja ranog objavljivanja sproveden je tokom prvih Euklidovih meseci u svemiru kao prvi pogled na dubinu i raznolikost nauke koju će Euklid pružiti. Ukupno 24 sata dodeljeno je za gađanje 17 specifičnih astronomskih objekata, od obližnjih oblaka gasa i prašine do udaljenih jata galaksija, stvarajući zapanjujuće slike koje su od neprocenjive vrednosti za naučna istraživanja. U samo jednom danu, Euklid je proizveo katalog od više od 11 miliona objekata u vidljivoj svetlosti i još pet miliona u infracrvenom svetlu.
Danas objavljene slike prate povratak prvih slika kosmosa u punoj boji svemirskog teleskopa napravljenih u novembru 2023.
Pored doprinosa primarnim ciljevima misije, naučnici sa Univerziteta u Mančesteru, u saradnji sa Univerzitetom Masačusets Amherst, sproveli su preliminarnu pretragu podataka za udaljene galaksije. Crvene galaksije na slici pokazuju jato, koje deluje kao lupa za otkrivanje udaljenijih izvora iza. Ukupno je otkriveno 29 galaksija koje pružaju uvid u prvih milijardu godina univerzuma.
Dr Rebeka Bouler, saradnik Ernesta Raderforda sa Univerziteta u Mančesteru, rekla je: „Na ovim spektakularnim slikama možemo videti galaksije koje su ranije bile nevidljive, jer se najudaljenije galaksije mogu otkriti samo korišćenjem dužih talasnih dužina bliskih infracrvenih talasa koje je video Euklid. Ovi podaci prvog pogleda bili su od neprocenjive vrednosti za testiranje naših algoritama za pretragu i identifikovanje izazova, kao što je konfuzija udaljenih galaksija sa smeđim patuljcima u našem Mlečnom putu, pre nego što počnemo da radimo na glavnim podacima kasnije ove godine.
„Ono što je neverovatno je da ove slike pokrivaju područje od manje od 1% punih dubokih posmatranja, pokazujući da očekujemo da ćemo otkriti hiljade ranih galaksija u narednih nekoliko godina sa Euklidom, što će biti revolucionarno u razumevanju kako i kada galaksije nastala nakon Velikog praska“.
Slike koje je dobio Euklid su najmanje četiri puta oštrije od onih koje se mogu uzeti sa zemaljskih teleskopa. Oni pokrivaju velike delove neba na nenadmašnoj dubini, gledajući daleko u daleki univerzum koristeći i vidljivu i infracrvenu svetlost.
Sledeće objavljivanje podataka iz konzorcijuma Euclid će se fokusirati na Euclidove primarne naučne ciljeve. Prvo brzo objavljivanje u svetu trenutno je planirano za mart 2025., dok je šire objavljivanje podataka zakazano za jun 2026. Najmanje tri druga brza izdanja i dva druga izdanja podataka se očekuju pre 2031. godine, što odgovara nekoliko meseci nakon završetka Euklidovog početna anketa.
Konzorcijum Euclid obuhvata više od 2.600 članova, uključujući preko 1.000 istraživača iz više od 300 laboratorija u 15 evropskih zemalja, plus Kanade, Japana i Sjedinjenih Država, koji pokrivaju različite oblasti astrofizike, kosmologije, teorijske fizike i fizike čestica.
Jozef Ašbaher, generalni direktor ESA, rekao je: „Euklid demonstrira evropsku izvrsnost u graničnoj nauci i najsavremenijoj tehnologiji i pokazuje važnost međunarodne saradnje.“
„Misija je rezultat dugogodišnjeg napornog rada naučnika, inženjera i industrije širom Evrope i članova naučnog konzorcijuma Euclid iz celog sveta, koje je okupila ESA. Oni mogu da budu ponosni na ovo dostignuće — rezultati nisu mali podvig za tako ambicioznu misiju i tako složenu fundamentalnu nauku Euklid je na samom početku svog uzbudljivog putovanja da mapira strukturu univerzuma.“
