Istraživači su otkrili potpuno novu vrstu drveta proučavajući mikroskopsku strukturu drveta nekih od najpoznatijih drveća i žbunja na svetu. Ovo otkriće otvara mogućnosti za unapređenje sekvestracije ugljenika u plantažnim šumama sadnjom brzorastućeg drveta koje se često koristi u ukrasnim baštama.
Studija je identifikovala jedinstvenu vrstu drveta kod stabala tulipana, koja mogu narasti preko 100 stopa visoko, a koja se ne može svrstati ni u kategoriju tvrdog ni mekog drveta. Korišćenjem elektronskog mikroskopa za skeniranje niske temperature, istraživači su zabeležili arhitekturu sekundarnih ćelijskih zidova drveta u nanorazmeri u njihovom prirodnom hidratizovanom stanju.
Analizom drevnih vrsta Liriodendrona, uključujući drvo lala i kinesko drvo lala, otkriveno je da imaju veće makrofibrile od svojih rođaka iz tvrdog drveta. Ova struktura drveta se pokazala kao ključna za brz rast drveća lala.
Rezultati istraživanja objavljeni u časopisu New Phytologist naglašavaju da liriodendroni poseduju srednju strukturu makrofibrila koja se značajno razlikuje od strukture mekog ili tvrdog drveta. Ovo otkriće može pomoći u objašnjavanju efikasnosti stabala lala u skladištenju ugljenika.
Naučnici su zaključili da veće makrofibrile u ovom „srednjem drvetu“ ili „akumulatorskom drvetu“ doprinose efikasnom hvatanju i skladištenju ugljenika. Drveće lala, kao što su Liriodendron tulipifera i Liriodendron chinense, mogu biti korisne za plantaže koje se bave hvatanjem ugljenika.
Ovo istraživanje je deo šireg projekta koji proučava evoluciju ultrastrukture drveta kroz istoriju, istražujući prelazak iz mekog drveta (gimnosperme) u tvrdo drveta (kritosemenjača). Razumevanje ultrastrukture drveta je od suštinskog značaja za različite primene, uključujući obradu drveta, nauku o materijalima i ekološke i evolucione aspekte drveća.
Uzorci drveta sakupljeni su iz Botaničke bašte Univerziteta u Kembridžu kako bi se istražila evoluciona istorija drveća. Kroz analizu, istraživači su otkrili novu strukturu ultrastrukture drveta koja do sada nije bila primećena.
Ovo istraživanje je sprovedeno uz korišćenje krio-skenirnog elektronskog mikroskopa i obuhvatilo je analizu različitih vrsta drveća, uključujući džinovske sekvoje i druge značajne biljne vrste. Rezultati istraživanja pružaju nova saznanja o evoluciji ultrastrukture drveta i adaptaciji biljaka na spoljašnje okolnosti.
