Korišćenjem veoma velikog teleskopa Evropske južne opservatorije (VLT), grupa astronoma je nedavno otkrila egzoplanetu koja orbitira oko Barnardove zvezde, koja je najbliža zvezda našem Suncu. Nova egzoplaneta, nazvana Barnard b, ima masu manju od polovine mase Venere i godina na njoj traje nešto više od tri zemaljska dana. Ovo otkriće takođe ukazuje na postojanje još tri potencijalne egzoplanete u orbitama oko iste zvezde.
Barnardova zvezda se nalazi na svega šest svetlosnih godina od Zemlje i predstavlja drugi najbliži zvezdani sistem nakon Alfa Kentaurija. Zbog svoje blizine, ova zvezda je od velikog interesa za potragu za planetama sličnim Zemlji. Iako je već bilo obećavajućih detekcija još 2018. godine, do sada nije bila potvrđena prisutnost planeta u orbiti oko Barnardove zvezde.
Otkriće ove egzoplanete, objavljeno u časopisu Astronomija i astrofizika, rezultat je petogodišnjeg posmatranja sa VLT-om koji se nalazi u opservatoriji Paranal u Čileu. Jonai Gonzalez Hernandez, istraživač na Instituto de Astrofisica de Canarias u Španiji, ističe da su bili uvereni da će pronaći nešto korisno i nakon dugog perioda posmatranja konačno su uspeli.
Astronomi su fokusirani na pronalaženje znakova egzoplaneta unutar takozvane nastanjive zone oko Barnardove zvezde – oblasti u kojoj bi voda mogla postojati u tečnom obliku na površini planete. Crvene patuljke poput Barnardove zvezde često privlače pažnju astronoma jer je lakše detektovati stenovite planete manje mase u orbitama ovakvih zvezda u poređenju sa većim zvezdama nalik Suncu.
Barnard b je egzoplaneta koja je dvadeset puta bliža svojoj zvezdi nego što je Merkur Sunčevom sistemu. Sa orbitom od 3,15 zemaljskih dana, ova planeta ima površinsku temperaturu od oko 125 °C. Gonzalez Hernandez objašnjava da iako je Barnard b jedna od retkih poznatih egzoplaneta manje mase od Zemlje, ona je previše blizu svoje zvezde da bi bila u zoni pogodnoj za život, budući da je temperatura previše visoka za održavanje tečne vode na površini.
Za posmatranja su korišćeni visoko precizni instrumenti poput ESPRESSO-a, koji meri fluktuacije zvezde uzrokovane gravitacionim privlačenjem jedne ili više planeta u orbiti. Rezultati su potvrđeni podacima drugih instrumenata specijalizovanih za otkrivanje egzoplaneta poput HARPS-a u opservatoriji La Silla, HARPS-N i CARMENES. Novi podaci, međutim, ne potvrđuju postojanje egzoplanete prijavljene 2018. godine.
Pored već potvrđene egzoplanete, međunarodni tim astronoma je identifikovao još tri potencijalne egzoplanete u orbiti oko Barnardove zvezde. Ipak, za potvrdu ovih kandidata biće neophodna dodatna posmatranja sa instrumentom ESPRESSO.
Alehandro Suarez Mascareno, takođe istraživač na Instituto de Astrofisica de Canarias, ističe važnost daljeg posmatranja kako bi se potvrdili drugi signali kandidata. Ovo otkriće, zajedno sa prethodnim pronalascima poput Proksima b i d, ukazuje na bogatstvo planeta manje mase u okolini Zemlje.
Budući da je ekstremno veliki teleskop ESO-a trenutno u izgradnji, očekuje se da će njegov instrument ANDES revolucionizovati istraživanje egzoplaneta. Ovaj instrument omogućiće astronomima da otkriju više malih, stenovitih planeta u umerenoj zoni oko obližnjih zvezda, što do sada nije bilo moguće, te će im omogućiti detaljnije proučavanje atmosfera ovih planeta.
Više informacija o ovom otkriću možete pronaći u časopisu „Astronomija i astrofizika“.
