Naučnici su otkrili zašto se ćelije raka dojke koje su se proširile na pluća mogu „probuditi“ nakon godina spavanja, formirajući neizlečive sekundarne tumore.
Njihovo istraživanje otkriva mehanizam koji pokreće ovu „tempiranu bombu“ raka dojke – i predlaže strategiju za njeno ublažavanje.
Pacijenti sa karcinomom dojke pozitivnim na estrogenske receptore (ER+) — najčešćim tipom — imaju kontinuirani rizik da se njihov rak ponovo pojavi u drugom delu tela mnogo godina ili čak decenija nakon prvobitne dijagnoze i lečenja.
Kada se ćelije raka dojke šire od prvog karcinoma dojke u druge delove tela, to se naziva sekundarnim ili metastatskim rakom dojke i iako se leči, ne može se izlečiti.
Novo istraživanje, objavljeno danas u časopisu Nature Cancer, pokazalo je kako molekularne promene u plućima koje se javljaju tokom starenja mogu podržati rast ovih sekundarnih tumora.
Tim sa Instituta za istraživanje raka u Londonu otkrio je da protein PDGF-C, koji je prisutan u plućima, igra ključnu ulogu u uticaju na to da li neaktivne ćelije raka dojke spavaju ili se „probude“.
Otkrili su da ako se nivo PDGF-C poveća, što je verovatnije u plućima koje stare ili kada njegovo tkivo postane oštećeno ili ožiljno, to može prouzrokovati rast uspavanih ćelija raka i razvoj sekundarnog raka dojke.
Istraživači su zatim istražili da li blokiranje aktivnosti PDGF-C može sprečiti „ponovno buđenje“ ovih ćelija i rast sekundarnih tumora.
Radeći sa miševima sa ER+ tumorima, istraživači u Istraživačkom centru za rak dojke Tobi Robins na Institutu za istraživanje raka ciljali su PDGF-C signalizaciju sa postojećim blokatorom rasta raka koji se zove imatinib, koji se trenutno koristi za lečenje pacijenata sa hroničnom mijeloidnom leukemijom.
Miševi su tretirani lekom i pre i posle razvoja tumora. Za obe grupe, rast raka u plućima je značajno smanjen.
Do 80% primarnih karcinoma dojke je ER+ i svake godine u Velikoj Britaniji ima oko 44.000 slučajeva.
Dr Frensis Turel, saradnik za postdoktorsku obuku u Odseku za istraživanje raka dojke na Institutu za istraživanje raka u Londonu, rekla je: „Ćelije raka mogu decenijama preživeti u udaljenim organima skrivajući se u stanju mirovanja. Otkrili smo kako starenje pluća tkivo može pokrenuti ove ćelije raka da se „ponovno probude“ i razviju u tumore, i otkrilo je potencijalnu strategiju za „deaktiviranje“ ovih „tempiranih bombi“. Sada planiramo da bolje otkrijemo kako pacijenti mogu imati koristi od postojećeg leka imatinib, i dugoročno težimo stvaranju specifičnijih tretmana usmerenih na mehanizam „ponovnog buđenja“.
Profesorka Kler Isake, profesorka molekularne biologije ćelija na Institutu za istraživanje raka u Londonu, rekla je: „Ovo je uzbudljiv korak napred u našem razumevanju uznapredovalog raka dojke – i kako i zašto ćelije raka dojke formiraju sekundarne tumore u plućima. moramo da odredimo kada se ove promene vezane za uzrast dešavaju i kako se razlikuju među ljudima, kako bismo mogli da kreiramo strategije lečenja koje sprečavaju „ponovno buđenje“ ćelija raka.“
Dr Simon Vincent, direktor istraživanja, podrške i uticaja u Breast Cancer Nov, rekao je: „Znamo da godinama nakon završetka lečenja raka dojke mnoge žene strahuju da će se bolest vratiti. Procenjuje se da 61.000 ljudi živi sa sekundarnim rakom dojke u Velikoj Britaniji. , više istraživanja za razumevanje i lečenje je od vitalnog značaja.
„Ovo uzbudljivo otkriće dovodi nas korak bliže razumevanju kako možemo da usporimo ili zaustavimo razvoj ER+ sekundarnog raka dojke u plućima. Ima potencijal da koristi hiljadama žena koje žive sa ovom ‘tempiranom bombom’ u budućnosti, obezbeđujući manje pacijenata prima razorne vesti da se bolest proširila.“
Rejčel Dejvis (38) živi u Svonsiju sa suprugom Dejvidom (38) i sinom Čarlijem (16). Dijagnostikovan joj je ER+ rak dojke 2021. godine i podvrgnuta je mastektomiji, uklanjanju limfnih čvorova, hemoterapiji i radioterapiji.
Nakon skeniranja u maju 2022., tri meseca nakon završetka lečenja, Rejčel je rečeno da se rak proširio na njenu grudnu kost, a kasnije i na kičmu. Ona sada prima ciljani lek za rak koji se zove ribociklib i hormonsku terapiju i ima skeniranje svaka tri meseca.
Rejčel je rekla: „Videla sam neke žene kako završavaju lečenje i zvone na to zvono i slave da je kraj, i to me uvek brine jer nikada ne možeš biti samozadovoljan da se neće vratiti. Saznavši da se rak proširio kada sam mislio da Sve što je bilo u prošlosti bilo je srceparajuće.Zato je toliko važno da se sprovedu istraživanja o sekundarnom karcinomu dojke kako bismo mogli da pronađemo nove načine da sprečimo žene da prolaze kroz ono što ja doživljavam.
„Moj život je sada veoma drugačiji jer sam morao da napustim posao u socijalnim službama za odrasle i odustanem od diplome za koju sam studirao. Ali ostajem pozitivan i trudim se da to ne dođe do mene. To me je nateralo da više cenim stvari i Mislim da me je to učinilo boljom osobom. Ovakva istraživanja mi daju nadu da će žene biti lečene od raka dojke u budućnosti. Ne želim da gubim svoje dragoceno vreme na ogorčenost ili ljutnju.“
