Kada se jedna ćelija podeli na dve, mali deo ćelijskog materijala ostaje iza, a naučnici su upravo shvatili kako bi njen sadržaj mogao da transformiše susedne zdrave ćelije u kancerogene ćelije koje se brzo dele.
Nazvan ostatak tela, parcela je veličine milioniti deo metra i puna je genetskih uputstava za podelu ćelija.
Istraživači su smatrali ostatke srednjeg dela tela kao vreću za smeće deobe ćelija, nekada su smatrali da se rastvaraju nakon razdvajanja, pre nego što su primetili da su umesto toga izbrisani.
Ali nova studija je pratila formiranje ovih zanemarenih organela i raspakovala njihovu unutrašnju strukturu, što sugeriše da su dobro opremljene da utiču na druge ćelije nakon što se njihov primarni posao deobe ćelija završi.
„Ono što nas je iznenadilo je da je sredina puna genetskih informacija, RNK, koja uopšte nema mnogo veze sa ćelijskom podelom, ali verovatno funkcioniše u ćelijskoj komunikaciji“, kaže genetičar i stariji autor Ahna Skop sa Univerziteta Viskonsin. -Madison.
Pre nego što dođemo do toga šta rade srednji deo tela, hajde da prvo razumemo kako se formiraju.
Kada se dve telesne ćelije podele u procesu koji se zove mitoza, dešava se mnogo unutrašnjeg mešanja. Hromozomi se dupliraju i poređaju niz srednju liniju ćelije, koja izbija vretenaste mikrotubule da bi povukla jednu kopiju svakog hromozoma u različitim pravcima da bi stvorila dve nove ćerke ćelije.
Srednje telo se sklapa na preklapajućim, ispruženim krajevima mikrotubula vretena koji se vezuju za hromozome. Odatle, srednji deo tela regrutuje i postavlja mašineriju za abscisiju koja cepa poslednji most koji povezuje ćelije koje se dele na dva dela.
Posao obavljen; Smatralo se da se ostaci u sredini tela degradiraju unutar ćerki ćelija. Ali studije su otkrile da se većina ovih paketa zapravo oslobađa u vanćelijski prostor i proguta od strane drugih susednih ćelija.
Ono što su istraživači zatim pronašli počelo je da otkriva pravu prirodu ostataka u sredini tela, kao paketa za signalizaciju ćelija, a ne kante za smeće.
I ćelije raka, koje se nekontrolisano dele, i matične ćelije, koje su plastični prekursori koji se razvijaju u druge tipove ćelija, gutaju ostatke u sredini više nego obične ćelije.
Studije su takođe otkrile da ćelije koje gutaju ostatke srednjeg tela postaju invazivnije, što ukazuje na ulogu ostataka srednjeg tela u ćelijskom reprogramiranju i proliferaciji.
Ali ovo je polje u nastajanju, a mehanizmi ćelijske signalizacije ostataka srednjeg tela tek počinju da se razumeju. Tako su Skop i njene kolege htele da dublje prodre u sadržaj ovih sićušnih nosača tereta.
„Ovde dalje definišemo strukturne komponente, organizaciju i ponašanje srednjih tela tokom njihovog jedinstveno složenog životnog ciklusa“, piše tim u svom objavljenom radu.
Skop i kolege su otkrili da su ostaci srednjeg tela napunjeni određenim tipovima RNK: proteinima koji kodiraju proteine koji su uključeni u proliferaciju ćelija, pluripotenciju (sposobnost matičnih ćelija da se razviju u bilo koju vrstu ćelije) i onkogenezu (gde se zdrave ćelije transformišu u kancerozne) .
Štaviše, ostaci srednjeg tela su takođe sadržali ćelijsku mašineriju neophodnu da se ta RNK pretvori u funkcionalne proteine. Kako se ostatak srednjeg tela oslobađa, ta mašinerija je zauzeta prevođenjem RNK u proteine, kao da se kapsula sprema za svoj sledeći zadatak: međućelijsku komunikaciju.
„To je kao mali lunarni lender“, kaže Skop o ostacima u sredini tela. „Ima sve što je potrebno da održi te radne informacije [daleko] od ćelije koja deli.“
Potrebno je više rada da bi se sveobuhvatno pratila sudbina ovih paketa ispunjenih iznenađenjem kako bi se otkrilo koliko dugo lebde u vanćelijskom prostoru i koliko daleko putuju pre nego što ih preuzmu druge ćelije.
Ako se njihove poruke kodirane RNK aktiviraju, one bi mogle nagovoriti druge ćelije da se podele brže nego što bi trebalo. Ali rak je akumulacija mnogih grešaka, i postoji mnogo mehanizama za držanje neposlušnih ćelija pod kontrolom.