Naučnici iz Centra za biologiju Češke akademije nauka pronašli su ove godine četrdeset novih slatkovodnih virusa koji inficiraju vodene mikroorganizme. Prvi, koji su izolovali i detaljno opisali, nazvan je Budvirus po glavnom gradu Južne Češke Češke Budejovice. Pripada „džinovskim virusima“ i inficira jednoćelijske alge zvane kriptofiti.
Istraživači su potvrdili da ovaj virus ima važnu ulogu u ekosistemu, jer kontroliše cvetanje algi, pomažući u održavanju ravnoteže u vodenoj sredini. Svi virusi su otkriveni u akumulaciji Rimov u blizini Češke Budejovice, koju već pet decenija redovno prate južnočeški hidrobiolozi i koja je jedna od najproučavanijih rezervoara slatke vode u Evropi. Rad je objavljen u časopisu ISME Journal.
Iako imamo slatkovodne ekosisteme kao što su jezera, bare, rezervoari i reke svuda oko nas, njihovi mikroskopski predstavnici, posebno virusi i bakterije, još uvek su malo istraženo područje. Kap vode može da sadrži milion bakterija i deset puta više virusa, ali je opisano samo nekoliko njih. Nedavne metode, kao što je analiza DNK životne sredine, čine veliki napredak u proučavanju vodenog mikrosveta. Ovo je takođe jedna od metoda koju koristi češki naučni tim.
„Način na koji to funkcioniše je da iz uzorka vode izvlačimo sav genetski materijal, analiziramo ga metodom sekvenciranja DNK i na osnovu toga možemo pratiti koje vrste organizama su bile prisutne u vodi. To nam daje tragove za pronalaženje novih viruse ili bakterije“, objašnjava Rohit Ghai, šef Laboratorije za mikrobnu ekologiju i evoluciju u Biološkom centru CAS. Koristeći ove molekularne tragove, naučnici zatim traže postojeći virus u drugim uzorcima vode. Takođe se trude da ga donesu u laboratoriju, sačuvaju u laboratorijskim uslovima i podvrgnu detaljnom ispitivanju.
Hidrobiolozi su prvi put otkrili Budvirus ovog proleća, u vreme kada mikroskopske alge brzo rastu u vodi. Znali su da će zahvaljujući planktonskim grabežljivcima (kao što su protozoe, rotiferi ili kladocere) i iscrpljenju hranljivih materija, ove alge ponovo nestati za kratko vreme. Ali oni su sada potvrdili da je novootkriveni džinovski virus glavni doprinos ovom opadanju algi i da je njegova aktivnost posebno važna tokom prolećnog rasta planktona.
„Budvirus je prvi virus ikada opisan koji inficira kriptofite roda Rhodomonas, koje su neke od najčešćih fitoplanktonskih algi. Može se pretpostaviti da predstavlja globalno rasprostranjenu grupu virusa u slatkovodnim ekosistemima i da se javlja širom sveta“, kaže član tima Helena Henrikues Vieira.
Kapsid Budvirusa ima ikosaedarski oblik veličine 200 nanometara, otprilike deset puta veći od uobičajene veličine virusa. Njegov genom kodira preko 400 proteina, od kojih polovina sa nepoznatom funkcijom. Postoji mnogo virusa algi slične veličine koji se nazivaju „džinovski virusi“, a njima pripada i Budvirus.
Koristeći DNK životne sredine, istraživači su otkrili da se genetski gotovo identični džinovski virusi mogu naći u mnogim jezerima u Evropi ili drugim kontinentima. U tom pogledu, intenzivno proučavanje jedne lokacije ima uticaj širom sveta na proučavanje mikroba u slatkim vodama.
Otkrijte najnovije u nauci, tehnologiji i prostoru sa preko 100.000 pretplatnika koji se oslanjaju na Phis.org za dnevne uvide.
Prijavite se za naš besplatni bilten i dobijajte novosti o otkrićima,
inovacije i istraživanja koja su važna – dnevno ili nedeljno.
Slatkovodni ekosistemi su veoma dinamična okruženja, puna složenih interakcija između organizama — od mikroskopskih bakterija, virusa, algi i protozoa do većih organizama kao što su ribe. Njihove međusobne interakcije, bilo da su predatorstvo, parazitizam, takmičenje ili simbioza, imaju veliki uticaj na ravnotežu ekosistema i njegovu sposobnost da reaguje na spoljašnje promene kao što su temperaturne fluktuacije, promene u hemiji vode ili uvođenje novih vrsta.
Tim novim otkrićem, tim čeških naučnika doprinosi razumevanju ekoloških i evolucionih interakcija između virusa i njihovih domaćina u slatkovodnim sredinama.
„Važno je imati temeljno razumevanje ovih igrača u ekosistemu i njihove interakcije. Kada dođe do nepredviđenih promena u vodi, znaćemo šta se dogodilo“, dodaje Gai.
