Naučnici otkrivaju dvostruko veću moždanu mrežu kod pacijenata sa depresijom
Što više saznamo o tome kako se depresija manifestuje u mozgu, to smo bliži mogućnosti da je sprečimo i uspešno lečimo. Novo istraživanje je identifikovalo moždanu mrežu koja je značajno veća nego što je tipično kod većine ljudi koji pate od depresije.
Ova mreža poznata je kao frontostriatalna salience mreža. Iako nisu potpuno razjašnjene funkcije ovog dela mozga, ranija istraživanja su je povezala sa procesuiranjem nagrada i filtriranjem spoljašnjih stimulansa.
Tim istraživača sa Veill Cornell Medicine u Njujorku, koji stoji iza ovog istraživanja, smatra da bi ovo otkriće moglo biti od velike pomoći u razvoju budućih terapija, posebno onih koje ciljaju upravo na ovu specifičnu moždanu mrežu.
„Uočili smo da je frontostriatalna mreža značajno proširena u korteksu kod većine osoba sa depresijom“, navode istraživači u objavljenom radu. Dodaju i da je ovo otkriće potvrđeno u više uzoraka, te da je proširenje posledica pomeranja granica mreže, sa tri različita tipa proširenja koja su primećena kod različitih pojedinaca.
Ova studija ukazuje na to da frontostriatalna mreža salience može prodirati u oblasti koje su inače rezervisane za druge funkcionalne mreže. Prethodno istraživanje je pokazalo da su ovakva pomeranja granica nasledna pojava.
Korišćenje preciznog funkcionalnog mapiranja je obeležje ovog istraživanja, što predstavlja relativno nov pristup koji omogućava istraživačima da detaljnije sagledaju svaki pojedinačni mozak i njegovu strukturu.
Prva analiza skeniranja mozga 57 ispitanika prosečne starosti od 41 godine, upoređena sa 37 zdravih kontrola, identifikovala je proširenje frontostriatalne salience mreže. Ovi rezultati su kasnije potvrđeni upoređivanjem sa većim skupovima podataka.
Nastavak istraživanja na manjoj grupi tokom godinu i po dana, kao i analiza podataka o mozgu 114 dece pre i posle dijagnoze depresije, takođe su potvrdili rezultate slične onima dobijenim u prvobitnoj grupi.
„Proširenje mreže salience je ostalo stabilno tokom vremena, nije zavisilo od trenutnog raspoloženja i primećeno je kod dece pre nego što je dijagnostikovana depresija tokom kasnog detinjstva“, ističu istraživači.
Činjenica da je proširenje frontostriatalne salience mreže primećeno kod dece pre same dijagnoze depresije sugeriše da može biti faktor rizika i potencijalni doprinos razvoju depresije, a ne posledica iste.
Iako su ovo rani dani istraživanja u ovom polju, istraživači naglašavaju da je neophodno prikupiti podatke od većeg i raznovrsnijeg uzorka ispitanika tokom dužeg vremenskog perioda kako bi se uspostavila jasnija veza između ove specifične moždane mreže i depresije.
Ohrabrujuće je to što istraživači nastavljaju da otkrivaju više o tome kako depresija i njeno lečenje utiču na promene u mozgu. Svestni smo da je u pitanju kompleksan proces koji uključuje različite faktore, od genetskih do okolinskih, ali postepeno napredujemo u pronalaženju odgovora i efikasnijih terapija.
„Naša istraživanja identifikuju strukturu mozgane mreže koja može predstavljati rizik za depresiju, kao i promene u povezanosti frontostriatalnih krugova koje mogu predvideti pojavu ili remisiju simptoma depresije tokom vremena“, zaključuju istraživači.
Ovo istraživanje je objavljeno u časopisu Nature.
